Roditelje traži 10.000 dece

Hoće li naći nove roditelje: Dom za nezbrinutu decu u Zvečanskoj

 

Uslovi za usvajanje dece bez roditeljskog staranja, kojih u Srbiji ima oko 10.000, trebalo bi da budu jasno precizirani budućim građanskim zakonikom, posebno kad su u pitanju usvojitelji iz inostranstva. Olga Cvejić Jančić, koautor prednacrta, pozivajući se na upozorenje Udruženja pravnika Srbije, nije želela da pojasni o čemu je konkretno reč.
– Dok nacrt ne uđe u javnu raspravu, o detaljima ne mogu da govorim – kazala je Cvejić Jančić.
Koliko je poznato, ovim prednacrtom za međunarodno usvajanje nisu predviđene posebne pogodnosti u odnosu na usvojitelje iz Srbije, osim što će propis biti u potpunosti usaglašen s konvencijom Ujedinjenih nacija o pravima deteta. Po toj konvenciji stranci mogu usvojiti dete bez roditeljskog staranja jedino ako ono ne može da bude usvojeno ili smešteno u hraniteljsku porodicu u svojoj zemlji, ili ako država detetovog rođenja ne može ni na koji način da brine o njemu. Dete ima pravo da se odgaja u duhu svoje vere i nacije i za inostrano usvojenje biće neophodna saglasnost ministra nadležnog za porodičnu zaštitu.
– Razlika u godinama između usvojitelja i deteta, bez razlike da li je usvojitelj državljanin Srbije ili je stranac, ne može biti manja od 20, niti veća od 45 godina. Takođe, može se usvojiti samo maloletno dete do 18. godine života, ali ne i mlađe od tri meseca, a ako je dete starije od 10 godina, i ono mora dati svoju saglasnost za usvojenje. Međutim, više od 40 odsto potencijalnih usvojitelja stariji su od 45 godina i uglavnom žele usvojiti bebu do godinu dana starosti. Otuda i raskorak između želja i mogućnosti – pojašnjava Dobrila Grujić, direktor Centra za porodični smeštaj i usvojenje.
U Srbiji, prema dostupnim podacima centara za socijalni rad, na usvajanje trenutno čeka 178 dece, ali i 818 usvojitelja. Mada je broj usvojitelja višestruko veći, mnogi mališani ipak odrastaju u domovima za nezbrinutu decu.

Dobrila Grujičić

 

Iskustva centara za socijalni rad jesu da većina potencijalnih roditelja iz Srbije želi da je dete psihofizički zdravo, da je mlađe od tri godine, da je istog nacionalnog porekla kao usvojitelj i da barem po boji očiju liči na novog roditelja. Uz to, više od 95 odsto usvojitelja želi decu srpskog porekla, dok su četvrtina mališana koji čekaju na usvojenje Romi. A zbog nemogućnosti da nađu usvojitelje za decu s ozbiljnim razvojnim teškoćama, stručnjaci Centra za socijalni rad ove mališane smeštaju u hraniteljske porodice. Stranci, međutim, ne postavljaju takve uslove, usvajaju decu s ozbiljnijim zdravstvenim i razvojnim problemima, odnosno onu decu za koju se ne mogu nači usvojitelji među domaćim državljanima.
– Stranci takođe nemaju problem što je dete koje usvajaju drugačijeg nacionalnog i verskog porekla – kaže Grujić.
Većina takve dece odlazi u Sjedinjene Američke Države i Švedsku.