– Dok nacrt ne uđe u javnu raspravu, o detaljima ne mogu da govorim – kazala je Cvejić Jančić.
Koliko je poznato, ovim prednacrtom za međunarodno usvajanje nisu predviđene posebne pogodnosti u odnosu na usvojitelje iz Srbije, osim što će propis biti u potpunosti usaglašen s konvencijom Ujedinjenih nacija o pravima deteta. Po toj konvenciji stranci mogu usvojiti dete bez roditeljskog staranja jedino ako ono ne može da bude usvojeno ili smešteno u hraniteljsku porodicu u svojoj zemlji, ili ako država detetovog rođenja ne može ni na koji način da brine o njemu. Dete ima pravo da se odgaja u duhu svoje vere i nacije i za inostrano usvojenje biće neophodna saglasnost ministra nadležnog za porodičnu zaštitu.
Registar usvojitelja– U Srbiji postoji pri nadležnom ministarstvu jedinstven registar potencijalnih roditelja i dece koja čekaju usvajanje, tako da se to ne odražava na dužinu čekanja. Po našem iskustvu, prosečno do usvajanja prođe godinu dana, ali neki parovi usvojili su dete već posle šest meseci, a neki nakon dve godine – kaže Branka Davidović iz Centra za socijalni rad u Šapcu. |
– Razlika u godinama između usvojitelja i deteta, bez razlike da li je usvojitelj državljanin Srbije ili je stranac, ne može biti manja od 20, niti veća od 45 godina. Takođe, može se usvojiti samo maloletno dete do 18. godine života, ali ne i mlađe od tri meseca, a ako je dete starije od 10 godina, i ono mora dati svoju saglasnost za usvojenje. Međutim, više od 40 odsto potencijalnih usvojitelja stariji su od 45 godina i uglavnom žele usvojiti bebu do godinu dana starosti. Otuda i raskorak između želja i mogućnosti – pojašnjava Dobrila Grujić, direktor Centra za porodični smeštaj i usvojenje.
U Srbiji, prema dostupnim podacima centara za socijalni rad, na usvajanje trenutno čeka 178 dece, ali i 818 usvojitelja. Mada je broj usvojitelja višestruko veći, mnogi mališani ipak odrastaju u domovima za nezbrinutu decu.
Iskustva centara za socijalni rad jesu da većina potencijalnih roditelja iz Srbije želi da je dete psihofizički zdravo, da je mlađe od tri godine, da je istog nacionalnog porekla kao usvojitelj i da barem po boji očiju liči na novog roditelja. Uz to, više od 95 odsto usvojitelja želi decu srpskog porekla, dok su četvrtina mališana koji čekaju na usvojenje Romi.
A zbog nemogućnosti da nađu usvojitelje za decu s ozbiljnim razvojnim teškoćama, stručnjaci Centra za socijalni rad ove mališane smeštaju u hraniteljske porodice. Stranci, međutim, ne postavljaju takve uslove, usvajaju decu s ozbiljnijim zdravstvenim i razvojnim problemima, odnosno onu decu za koju se ne mogu nači usvojitelji među domaćim državljanima.
– Stranci takođe nemaju problem što je dete koje usvajaju drugačijeg nacionalnog i verskog porekla – kaže Grujić.
Većina takve dece odlazi u Sjedinjene Američke Države i Švedsku.
Mališani s posebnim potrebamaAmerička nevladina dobrotvorna organizacija Cherish Our Children International, koja brine o deci sa smetnjama u razvoju širom sveta, a koju vodi Meri Borojević iz Hjustona, do 1. aprla ove godine bila je uključena u proces usvajanja mališana s posebnim potrebama i njihovog odvođenja u Ameriku. Predstavnik u Beogradu bio je dr Zoran Popović stomatolog. – U SAD je lakše ogajati tu decu. Značajni su programi podrške i mališani s posebnim potrebama imaju kvalitetnije odrastanje i obrazovanje. A usvojitelji su, prema našem iskustvu, obično bili parovi koji već imaju svoje jedno ili dvoje dece sa sličim smetnjama u razvoju – kaže Popović. |
NEMAČKA: Ograničenja za strance
Posedovanje nemačkog državljanstva nije neophodan uslov za postupak uzimanja na staranje ili usvajanje deteta u Nemačkoj. Ograničenje ovog prava za strance ipak postoji, a sastoji se u tome da usvojitelji moraju da imaju dozvolu za stalni boravak u zemlji, dok posedovanje dozvole boravka koja je vremenski ograničena gotovo da isključuje mogućnost usvajanja deteta. Dakle, odluka nadležnih organa može da bude pozitivna, ali su takvi slučajevi izuzetno retki i pre izuzetak nego pravilo.
Najvažniji kriterijumi službi koje razmatraju molbe potencijalnih usvojitelja odnose se na faktore kao što su posedovanje dovoljno velikog stambenog prostora, materijalnog stanja budućih roditelja, starosni faktor i slično.
Usvojitelji mogu da budu bračni parovi, ali i pojedinačne osobe, pa čak i ako one žive u zajednici sa nekim. Ukoliko su ovi osnovni uslovi ispunjeni, zakon ne predviđa diskriminaciju parova koji se odluče za usvajanje ni po jednom osnovu, osim godina starosti – budući roditelji ne smeju da budu mlađi od 25 godina, a što se tiče gornje granice, ona nije jasno definisana. Druga pitanja, kao što je religiozna pripadnost, u novije vreme ne igraju više nikakvu ulogu. Proces adaptiranja dece od podnošenja prvog zahteva do završetka traje od dve do sedam godina.
AUSTRIJA: Na usvajanje se čeka do tri godine
Austrijski zakon predviđa da je moguće usvajanje dece kako od strane bračnog para, tako i pojedinca, a o tome da li podnosilac molbe ispunjava sve uslove odlučuje Odsek za mlade u opštini, Magistrat u Beču. Zbog velikog interesovanja za usvajanjem mora se računati sa čekanjima od dve do tri godine.
Pojedinci i parovi sa decom imaju manje šanse da usvoje dete, a ako su roditelji dece date na usvajanje umrli, rodbina ima veće šanse da ga usvoji.
Prema zakonu, preduslov za odobrenje usvajanje su šanse da će između deteta i budućih roditelja biti moguća veza koja bi odgovarala odnosu porodice sa rođenim detetom. Kod punoletnih osoba koja se usvajaju mora postojati opravdan razlog, i ako je među roditeljima i deteta postojao odnos i pre punoletstva.
Od 1. jula 2004. stranci mogu da usvajaju decu samo ako je to po zakonu zemlje njihovog porekla. Zakon predviđa da osobe koje žele da usvoje dete moraju imati najmanje 25 godina, i da razlika u godinama između deteta i roditelja mora biti najmanje 16 godina.
U praksi se usvajanja odobravaju roditeljima koji nisu stariji od 45 godina. Deca se pretežno, na usvajanje daju bračnim parovima, iako nije zakonom određeno da roditelji moraju biti venčani. U prošloj godini u Austriji je usvojeno 319 dece, od čega je 266 bilo iz Austrije, a ostatak iz inostranstva.
FRANCUSKA: Dozvola boravka i dve godine braka
U Francuskoj zakon propisuje da decu mogu da usvajaju svi bračni parovi koji su u braku duže od dve godine ili koji imaju više od 28 godina. Od kada je izglasan zakon o legalizaciji istopolnih brakova, ovaj zakon se odnosi i na istopolne parove.
U Francuskoj se zakon o usvajanju odnosi na sve građane sa stalnim boravkom u zemlji. Izuzetak predstavljaju strani državljani nastanjeni u Francuskoj čije države zabranjuju usvajanje. Zahtev za usvajanje treba prvo da se uputi francuskim vlastima. Postoje i izuzeci jer Francuska s nekim državama ima ugovor koji omogućava da dete bude usvojeno u inostranstvu gde francuski državljanin živi i da se zatim izvod o usvajanju i rođenju deteta prenese u Francusku.
Kad su ispunjeni osnovni uslovi, bračni parovi treba da dobiju dozvolu nadležnih državnih organa – pre svega, takozvanih socijalnih asistenata zaduženih za procenu spremnosti i sposobnosti parova da postanu roditelji. Više faktora se uzima u obzir: godine potencijalnih roditelja, finansijska situacija. Pravo na usvajanje imaju i oni koji žive sami, ali do usvajanja u ovakvim slučajevima teže i ređe dolazi.
U zakonu iz 1993. godine kaže se da je za razvoj deteta ključno prisustvo roditelja različitog pola. Francuski zakon traži da usvojitelji budu venčani. Ukoliko nevenčani par usvoji dete u inostranstvu, francuski zakon ne priznaje usvajanje.
