Muškarci u Srbiji su dva puta češće na direktorskim ili funkcionerskim pozicijama od žena, a žene su obrazovanije od njih, otkriva Anketa o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku u 2020.
Istraživanje govori da je tek oko 15.000 pripadnika jačeg pola, od 2,8 miliona koliko ih je u Srbiji, reklo da je u statusu domaćina/domaćice, dok taj status navodi više od 350.000 žena, od ukupno oko tri miliona.
Predstavnici jačeg pola su i dalje bolje pozicionirani na tržštu rada, o čemu svedoče podaci o obrazovnom statusu i pozicijama. Kako pokazuje istraživanje RZZS, žene prednjače u visokom obrazovanju, ali su muškarci dominantni u visokim menadžerskim ili rukovodećim pozicijama. Od zaposlenih koji su u obavezi da kontrolišu nečiji rad je 58,7 odsto muškaraca i tek 41,3 odsto žena.
Izveštaj iz Holivuda
U ovoj godini je do kraja oktobra, prema podacima sajta Poslovi Infostud, više žena tražilo posao, a statistiku za “Vesti” iznosi PR menadžer sajta Miloš Turinski ukazujući da su one dominirale (sa 56,7 odsto u odnosu na 43,3 odsto muškaraca).
– Muškarce koji su preko našeg sajta tražili posao najviše su zanimale trgovina i prodaja, pa je njih 43 odsto konkurisalo za ove poslove, a slede administracija, 21 odsto, transport, 20, magacin, 16 odsto, a informacione tehnologije, 13 odsto – ukazuje on.
Naš sagovornik napominje da postoje i čisto muška zanimanja poput zavarivača, ali da podaci govore da se i žene bave tim “muškim zanimanjem”, mada u malom broju tek dvadesetak.
Predrasude kad je u pitanju rad i hijerarhijski položaj muškaraca i žena nisu nestale, ali Turinski ističe da one nisu specifičnost tradicionalnog Balkana i Srbije.
– Podaci iz Holivuda pokazuju da su najtraženiji glumci skoro dva puta više plaćeni od glumica. Svojevremeno je urađeno istraživanje među direktorima multinacionalnih kompanija u SAD potvrdilo da među generalnim direktorima ima više muškaraca s imenom Džon nego žena ukupno – objašnjava naš sagovornik.
Da predrasuda ima ne spori ni predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić, ali kako objašnjava za “Vesti”, danas ih je manje, a više je praktičnih razloga.
– Stanje na terenu nam pokazuje da poslodavac kada zapošljava ženu koja nije rađala, ili ima jedno dete, zbog moguće trudnoće ili brige o potomstvu smatra da će ona odsustvovati, pa radije zapošljava muškarca.
Niža primanja
Ako se pogleda koliko je plaćen isti posao žena i muškaraca, naša sagovornica navodi da to nije slučaj samo u Srbiji već i u evropskim državama i ističe da je to porazno.
– Žene su za isti rad na istoj poziciji zarađuju 18 do 20 odsto manje od muškaraca. Na terenu smo, na primer, nailazili na situaciju da su muškarac i žena dva upravnika pogona, rade isti posao, ali su njena primanja manja. To je manje zastupljeno u javnom sektoru, a češće kod privatnog poslodavca koji se pravda objašnjenjem da je zaposlena prihvatila takav ugovorni odnos. Mi se žestoko borimo da se takva praksa promeni – priča Ranka Savić.
Sarita Bradaš iz Fondacije Centar za demokratiju navodi da su trendovi godinama nepromenjeni i da razlike koje postoje između muškaraca i žena i dalje opstaju, a to su jaz u stopi zaposlenosti, neaktivnosti, zaradi, dominaciji muškaraca na rukovodećim mestima…
– Ne menja se ništa ni u javnim politikama u zapošljavanju. To ilustruje i podatak da projektovane ciljne vrednosti ukazuju na planirano povećanje rodne nejednakosti i jaza na tržištu rada u pogledu zaposlenosti i aktivnosti – nabraja ona.
Ipak, ističe, kao i žene, i muškarci izloženi rodnoj diskriminaciji, samo je izloženost žena raširenija, pa se istraživanja uglavnom bave uzrocima diskriminacije žena.
Podaci iz izveštaja poverenika za zaštitu ravnopravnosti kažu da je tokom 2020, pritužbe podnelo 63 žene i 29 muškaraca, po osnovu pola kao ličnog svojstva.
– Najviše pritužbi se odnosilo upravo na oblast rada i zapošljavanja – pojašnjava uz napomenu da, u poslednjem istraživanju poverenika o diskriminaciji na tržištu rada, nedostaju rodno razvrstani podaci da bi se stekao uvid koliko je žene i muškaraca diskriminisano prilikom zapošljavanja, ili na radu ili pri prekidu radnog odnosa
Diskriminacija i u oglasima
Sarita Bradaš je navela da je svaki oglas u kojem se za neki posao traže iskqu- čivo muškarci ili žene diskriminatoran.
– To je i prvo iskustvo koje i žene i muškarci imaju sarodnom diskriminacijom na tržištu rada – kaže ona.
Stub kuće
Predsednica ASNS Ranka Savić ukazuje i da je primetno prisutan patrijarhalni vidu Srbiji i da su žene te koje su više u obavezi prema kući i porodici.
– Što se rada u kući tiče, brige o deci, kuvanje, spremanje, čišćenje, nega starijih ukućana, žene obavqaju 80 odsto tih poslova dok je u slučaju muškaraca taj procenat 20 odsto – navodi ona.
