Proslavljeni košarkaški reprezentativac Zoran Savić postao je novi sportski direktor Partizana. On je na ovoj funkciji nasledio kuma Nikolu Lončara. Imaće težak zadatak da pokrene crno-bele I izvuče ih iz krize u jednoj od najtežih sezona u istoriji. Kao igrač u klupskom i reprezentativnom dresu osvojio sve što se moglo osvojiti. Ima brojne trofeje s Jugoplastikom, Barselonom, Realom, Virtusom, Efes Pilsenom i PAOK-om.
S reprezentacijom Jugoslavije osvojio je tri zlatne medalje na Evropskom
prvenstvu i postao Svetski šampion na prvenstvu u Argentini. Na Olimpijskim igrama u Atlanti uzeo je srebrnu medalju. To je realno bio maksimalan domet jer je rival u finalu bio američki “drim tim”. Njegova košarkaška priča počela je kad je imao 16 godina. Pre dolaska na parket, igrao je fudbal u Čeliku iz Zenice. Sticajem okolnosti našao se pod obručima i posle mesec dana treninga zaigrao prvu utakmicu u Borcu iz Čapljine. U jednom periodu igrao je uporedo fudbal i košarku. To je trajalo do trenutka kad ga je Božidar Maljković pozvao u Split i talentovanog centra oteo Ciboni s kojom je već bio dogovori prelazak u Zagreb. Po završetku karijere obavljao je funkciju generalnog menadžera. Imao je sjajne rezultate u Fortitudu i Barseloni, gde je pružio šansu treneru Ćaviju Paskvalu, koji je pokorio Evropu. Od 2010. bavi se menadžerskim poslom i zvanično je od tada postao FIBA agent. Imao je u tom periodu sukob s Crvenom zvezdom zbog košarkaša Vojislava Stojanovića, koji je otišao u Italiju. Crveno beli su ga tada optužili da im otima igrače. Tokom igračke karijere Savić je imao izražen pobednički karakter. Bio je spreman da žrtvuje karijeru zbog timskog uspeha. U finalu Kupa šampiona protiv Barselone 1990. igrao je s
polomljenom rukom.
Gips koji je trebao da nosi dva meseca skinuo je posle sedam dana na svoju odgovornost, što govori koliko je bio spreman da učini sve za ekipu. Kada je nosio dres PAOK-a, često je tada zajedno sa Predragom Stojakovićem dolazio u halu i trenirao posle ponoći.
Da bi se crno-beli vratili na staze uspeha Savić mora da podigne moral ekipe i izvrši dodatnu selekciju tima. Igrači moraju da imaju takmičarski karakter s pobedničkim mentalitetom kakav je on nekada imao:
– Želim da trijumfujem, čime god da se bavim. Sa suprugom sam jednom u životu igrao karte, izgubio sam, pocepao ih i od tada viđe nismo igrali. Ne volim da gubim, posle poraza nisam razgovarao sa saigračima po nedelju dana. Ekipa mora da ima bar dva igrača koji izraženo ne vole da gube.
Veliki je humanitarac. Osnivač je Grupe 7, koju pored njega čine Vlade Divac, Aleksandar Đorđević, Žarko Paspalj, Predrag Danilović, Dejan Bodiroga i Željko Rebrača. To je neprofitna organizacija čiji je cilj prikupljanje sredstava za pomoć deci u zemljama bivše Jugoslavije. Jedino što novom direktoru Partizana može da napravi problem s delom navijača crno-belih je njegova nekadašnja izjava da je kao dečak navijao za za Crvenu zvezdu. Međutim, u poslu nema mesta emocijama. Savić je odmah po preuzimanju nove funkcije u Humskoj jasno stavio svima do znanja da Partizan mora da igra u Evroligi.