Napredak vaše zemlje, kaže on, zavisi od stranih ulaganja, a ta ulaganja od poslovne klime, koja će se popraviti samo ako savladate pravila konkurencije, pravosudni sistem i – lažne brendove.
Da su službenici ambasade tada malo protegli noge po okolini, u podzemnom prolazu na Zelenom vencu mogli su da nalete na čoveka koji je prolaznicima iz džaka nudio krivotvorene čokolade poznate srpske firme "Bambi". Pola kilograma, jedan evro. Za degustaciju, objašnjavao je prodavac. "Ne sumnjajte u kvalitet, snabdeva me čovek iz firme. Već sam prodao jedan džak, stiže i drugi."
Da se iz tajnih fabrika na Dalekom istoku seju kopije svetskih robnih marki po planeti, muka je sa kojom se rve i Francuska. Međutim, kod nas se sve češće na ulicama, čak i uglednim restoranima pronalazi lažna roba sa oznakom "mejd in Srbija". Ne prođe mnogo vremena, a u medijima pukne glas da je tržišna inspekcija pronašla lažni "rubinov" vinjak, pa "banatski rizling", "pelinkovac", lozovaču ili pivo "jelen".
Bilo je i krivotvorenih makarona iz Kikinde, deterdženta za sudove "taš" i čipsa "marbo". Pokušalo se sa uvozom keksa iz Makedonije koji u nazivu ima "plazmu", što je i ime popularnog keksa iz Požarevca, a inspekcija je nailazila i na lažne omote za slatkiše "Soko štarka".
U Tržišnoj inspekciji pretpostavljaju, takođe nezvanično, da su falsifikatori porodične, neregistrovane radionice. Ali, ne zna se da li mini-fabrike rade u Srbiji ili roba stiže iz komšiluka. Inspektori mogu samo da zaplenjuju i veruju uličnim prodavcima da su i oni robu, koju prodaju iz gepeka automobila, i sami kupili iz tuđeg gepeka nekog lutajućeg preprodavca.
Eurokrem s mikrobimaU palačinkarnici u beogradskom izletištu Ada Ciganlija, radnici proizvođača čuvenog "eurokrema", inače jedne od najvećih domaćih robnih marki, slučajno su naleteli na njihov proizvod, samo nešto čudnog ukusa. Kako su "Vesti" nezvanično saznale od proizvođača, jedan ilegalni pogon "eurokrema" je otkriven u Novom Pazaru. Odatle je lažni mrko-beli krem stizao i u poslastičarnice, pekare pa i u restorane širom Srbije. I tu robu je već na prvi pogled otkrivala loša ambalaža, plastična kantica od jednog kilograma bez žiga proizvođača. A na drugi, mikrobi, posle laboratorijskih analiza. |
– Nema dovoljno inspektora da bi se pokrila sva žarišta nelegalne trgovine, tako da neprestano upozoravamo kupce da svaka preterano jeftina roba ukazuje na prevaru. Zato nipošto ne bi trebalo kupovati hranu na ulici – poručuju u Tržišnoj inspekciji.
Monika Živanović, pi ar kompanije "Bambi – Banat" upozorava da se često prodaju lažni proizvodi "Bambi Banata", pre svega "plazma" keks, a nedavno su plagijatori krenuli i na njihovu čokoladu.
– Dobili smo nekoliko poziva građana koji su videli naše proizvode na tezgama na Zelenom vencu. Plagijate smo prijavili trgovinskoj inspekciji, koja je odmah reagovala. Apelujemo na potrošače da proizvode kupuju isključivo u ovlašćenim prodavnicama, u originalnoj ambalaži koja ima utisnut rok trajanja, jer samo na taj način kupuju zdravstveno bezbedan proizvod – navodi Živanovićeva i poriče bilo kakvu mogućnost da su sami radnici iznosili iz fabrike sirovine i ambalaže, pošto su mere obezbeđenja izuzetno stroge.
Prvi put u Srbiji 2008. dogodilo se da je koncern kakav je "Bambi – Banat" optužio na sudu svog konkurenta, takođe poznatu "Jafu" iz Crvenke, da im je ukrao keks "plazmu" i izbacio na tržište pod imenom "vito". Trgovinski sud je privremeno zabranio prodaju navodnog falsifikata, ali je mera važila svega dva meseca, do drugostepene odluke suda. "Jafin" slatkiš se ponovo našao u prodavnicama.
Čuvena "plazma" se u "Bambiju" proizvodi više od 40 godina, i pokriva četvrtinu tržišta keksa u Srbiji, što proizvođaču donosi više od 40 miliona evra prihoda. Poznato je i to, da je ovaj srpski brend osvojio mnoge nagrade za kvalitet i u zemlji i van nje. Ali, u "Jafi" objašnjavaju da samo u Italiji postoji na desetine vrsta keksa sličnog "plazmi" koji sadrže med, vitamine i proteine, a da je prvi takav napravljen još 1902, pod imenom "plazmon".
Priznajući da su hteli da naprave keks sličan "Bambijevom", napominju da se njihov "vito" ipak razlikuje prema obliku i ukusu, ali i da je čak 30 odsto jeftiniji, te da su recepturu razvili u sopstvenoj laboratoriji, uz pomoć stručnjaka iz Engleske.
Prvi domaći zakon o zaštiti žigova donet je još 1884, pošto je Kraljevina Srbija potpisala Parisku konvenciju o zaštiti industrijske svojine, koja danas okuplja 172 države. Kraljevina SHS je 1921. osnovala Upravu za zaštitu industrijske svojine, u koju su ušla najveća imena srpske nauke i kulture, poput Milutina Milankovića, Aleksandra Leka, Velibora Gligorića.
Do danas je ova ustanova registrovala oko 55.000 žigova. Prvi srpski patent je kazan za pečenje rakije Milana T. Jovanovića iz Novog Sada, registrovan 1921. Od tada su se pojavili i "aparat za tuširanje", "nalivno pero", "džepna pisaća mašina". Iste godine je registrovan u Srbiji i prvi žig – znak za diktafon, istoimene američke korporacije, koji još važi.
