Leto je, vrućina je, ali stanovništvo u Nemačkoj razmišlja i brine zbog dolazeće hladne zime. Očekuje se da će im biti znatno hladnije nego prethodnih godina, ne samo van kuće već i unutar četiri zida. Uveravanja političara koji neumorno ponavljaju da niko neće morati zimus da se smrzava, izgleda da ne ulivaju poverenje građanima, tvrdi komentator jednog popularnog nemačkog portala.
Ne postoji drugi način da se objasni zašto je krajem jula, kada prirodni gas više nije stizao iz Rusije kroz gasovod Severni tok 1 (po dnu Baltičkog mora) zbog radova na održavanju, potražnja za peletom, ogrevnim drvetom, grejalicama i drugim toplotnim izvorima naglo porasla.
Prema podacima Društva za istraživanje potrošnje (GfK), nemački potrošači su samo od januara do juna 2022. kupili 600.000 električnih grejnih tela. To je bilo 150.000 više nego u prvoj polovini 2021. godine.
Sa 40 miliona domaćinstava to na prvi pogled ne izgleda mnogo, ali trend je već više nego jasan. Ako svi izaberu isti alternativni pravac, tu postoji opasnost od zastoja u snabdevanju, mada je zima još relativno daleko i postoji nada u relativno toplu jesen. Ali najkasnije do novembra i decembra, jedan ili drugi stari ili tek kupljeni grejni uređaj morao bi da se uključuje.
Električna grejna tela nisu alternativa gasu od koga je struja mnogo skuplja. Cena gasa bi ponovo morala da skoči da bi grejanje na struju bilo skupo kao i ono na naftu ili gas. Dakle, nije predviđeno da postoji alternativa skupom gasu, već da se bar nekako zagreje stan ako ne bude dovoljno tog energenta tokom zime. U tom trenutku, međutim, preti sledeće neprijatno iznenađenje. Ukoliko se u mnogim domaćinstvima naglo (istovremeno) uključe grejna tela na struju, elektromreži preti kolaps. Tako bi navodne mere predostrožnosti, koje su preduzeli stanovnici Nemačke, mogle da dovedu do toga da stanovi na kraju ne budu samo hladni, već da u njima zavlada mrkli mrak.
