Najavljeni prekid vatre je blagoslov i za Palestince i za Izraelce – šansa za razmenu zatvorenika, distribuciju humanitarne pomoći onima kojima je potrebna, kao i da se emocije na obe strane sukoba ohlade, piše bivši američki obaveštajac Skot Riter.
Iako je prekid vatre, dogovoren između dve strane – Izraela i Hamasa, uz posredovanje Katara, neka se niko ne zavarava misleći da je ovo išta manje od pobede Hamasa.
Izrael je zauzeo veoma agresivan stav da, s obzirom na njegov cilj da uništi Hamas kao organizaciju, neće pristati na prekid vatre ni pod kojim uslovima. Hamas je, s druge strane, postavio jedan od svojih primarnih ciljeva u trenutnoj rundi borbi sa Izraelom – oslobađanje palestinskih zatvorenika, a posebno žena i dece koje Izrael drži. Posmatrano u tom svetlu, prekid vatre predstavlja važnu pobedu Hamasa i ponižavajući poraz Izraela.
Jedan od razloga zašto je Izrael izbegavao prekid vatre bio je taj što je bio uveren da će ofanziva koju je pokrenuo u severnoj Gazi neutralisati Hamas kao vojnu pretnju, i da će svaki prekid vatre, bez obzira na humanitarno opravdanje, samo kupiti vreme za poraženi Hamas da se odmori, oporavi i pregrupiše. To što je Izrael potpisao prekid vatre je najsigurniji znak do sada da sa izraelskom ofanzivom na Hamas nije sve kako treba, navodi Riter za Sputnjik.
Izrael bio uveren da Hamas nikad neće napasti
Ovakav ishod nije trebalo nikog da iznenadi. Kada je Hamas pokrenuo napad na Izrael 7. oktobra, pokrenuo je plan koji je nastajao godinama. Pedantna pažnja posvećena detaljima koja je bila očigledna u operaciji Hamasa naglasila je činjenicu da je Hamas proučavao izraelske obaveštajne i vojne snage koje su se borile protiv njega, otkrivajući slabosti koje su kasnije iskorišćene.
Jedan od glavnih razloga izraelskog poraza 7. oktobra bila je činjenica da je izraelska vlada bila uverena da Hamas nikad neće napasti, bez obzira na to šta su govorili obaveštajni analitičari zaduženi za praćenje aktivnosti Hamasa u Gazi.
Ovaj nedostatak mašte rezultat je činjenice da je Hamas identifikovao političke ciljeve Izraela – poništavanje Hamasa kao organizacije otpora preduzimanjem politike izgrađene na „kupovini” Hamasa kroz prošireni program radnih dozvola koje je Izrael izdao za Palestince koji žive u Gazi. Pristajući na program radnih dozvola, Hamas je uljuljkao izraelsko rukovodstvo, ostavljajući prostora da se organizacija pripremi za napad.
Glavni ciljevi Hamasa
Hamasov napad 7. oktobra nije bio samostalna operacija, već deo strateškog plana koji ima tri glavna cilja – da se pitanje palestinske države vrati u prvi plan međunarodnog diskursa, da se oslobode hiljade palestinskih zatvorenika koje drži Izrael, i da se Izrael primora da prestane i odustane kada je u pitanju skrnavljenje džamije Al Aksa, trećeg najsvetijeg mesta islama.
Napad 7. oktobra, sam po sebi, nije mogao da postigne ove ciljeve. Umesto toga, on je bio osmišljen da izazove izraelski odgovor koji bi stvorio uslove neophodne da se Hamasovi ciljevi ostvare.
Napad 7. oktobra je osmišljen tako da ponizi Izrael do tačke iracionalnosti, kako bi se osiguralo da će svaki izraelski odgovor biti vođen emocionalnom potrebom za osvetom, za razliku od racionalnog odgovora osmišljenog da poništi ciljeve Hamasa.
Razbijanje mita o izraelskoj nepobedivosti
Nanevši ponižavajući poraz Izraelu koji je razbio i mit o izraelskoj nepobedivosti (u vezi sa izraelskim odbrambenim snagama) i nepogrešivosti (u pogledu izraelske obaveštajne službe), i uzevši stotine Izraelaca za taoce pre nego što se povukao u svoju podzemnu jazbinu ispod Gaze, Hamas je napravio zamku za Izrael u koju je vlada izraelskog premijera Benjamina Netanjahua predvidivo upala, ocenjuje Riter.
Hamas zna da ne može da angažuje Izrael u klasičnom sukobu sila na silu. Umesto toga, cilj je bio namamiti izraelske snage u Gazu, a zatim te snage podvrgnuti beskonačnoj seriji napada malih timova Hamasovih boraca koji bi izašli iz svojih podzemnih skrovišta, napali ranjivu izraelsku vojsku, a zatim nestali ponovo pod zemljom. Ukratko, podvrgnuti izraelsku vojsku onome što je ekvivalentno smrti od hiljadu posekotina. I uspelo je.
Daleko od toga da je eliminisan kao vojna i politička snaga, Hamas se pojavio kao možda najrelevantniji glas i autoritet kada je u pitanju odbrana interesa palestinskog naroda, zaključuje Skot Riter.
