Direktor Muzeja žrtava genocida istoričar Dejan Ristić izjavio je da na Dan primirja svi pripadnici srpskog naroda treba da budu ponosni i zahvalni zbog veličanstvene pobede srpske vojske u Prvom svetskom ratu, bez koje, kako kaže, danas ne bi bilo ni nas kao naroda.
– Ima toliko momenata iz te četiri ratne godine koji su apsolutno veličanstveni, vanvremeski i neponovljivi u čitavoj istoriji srpskog naroda, ali ne samo našeg naroda, već i čitave Evrope – poručio je Ristić.
On je dodao da ponos Srbi treba da osećaju zbog toga što pripadaju narodu koji je u oba svetska rata odneo pobedu i bio na pravoj strani, a zahvalnost zbog ogromnih žrtava koje su naši preci dali.
– Ma koliko to nekome prozaično zvučalo, ne bi nas fizički bilo da nije bilo pobede srpske vojske u Prvom svetskom ratu i to je istorijska činjenica – naglasio je Ristić.
On smatra da Prvi svetski rat predstavlja apsolutno najslavnije dane naše vojničke prošlosti.
– To je ta veličanstvena generacija koja se nije ponovila u 20. veku. To je bila generacija ljudi koji su poticali sa sela i imali jasno izraženu svest šta brane, koga brane, zašto brane. To nisu bili profesionalni vojnici to su, mahom, bili seljaci i nešto malo građana, jer je stanovništvo Srbije tada mahom bilo ruralno. Oni su sa puškom u ruci branili ono što je trebalo braniti, a to je sloboda, nezavisnost, svoju zemlju, svoj rodni prag, svoju kuću, svoju porodicu, uz ogromne žrtve koje su bile natčovečanske – istakao je Ristić.
Vreme prolazi i ljudi zaboravljaju, kaže Ristić, i opominje da treba uložiti napor i pamtiti ono što se dogodilo između 1914. i 1918. na bojnim poljima ne samo Kraljevine Srbije, već i na čitavom balkanskom frontu.
Ima toliko momenata iz te četiri ratne godine koji su apsolutno veličanstveni i neponovljivi, kaže Ristić i navodi Cersku i Kolubarsku bitku, slavnu odbranu Beograda, borbe na Solunskom frontu, slavno oslobođenja Srbije za samo 45 dana pod generalom Bojovićem, koji će posle toga dobiti tituju vojvode.
– Toliko tih epizoda ili kockica mozaika su apsolutno veličanstvene i vanvremenske. One su inspiracija i treba da budu inspiracija za nas danas, ne da ratujemo, naprotiv, već da zbog njihovog junaštva i žrtve budemo svesni koliko je važan mir i da napredujemo sada u miru, koji su nam oni doneli na vrhovima svojih bajoneta, slavno unoseći zastavu Srbije u Beograd posle četiri ratne godine – rekao je Ristić.
Ristić objašnjava da se danas obeležava Dan primirja, a da je mir sklopljen 28. juna 1919. u Versaju.
– Dokument kojim se praktično završava svaki rat, a to je mirovni sporazum, ispregovaran je i potpisan više od pola godine kasnije. Bez obzira što je ovo Dan primirja, on za nas simbolički jeste Dan pobede zbog slavne pobede srpske vojske – naglasio je Ristić.
Komentarišući to što se Dan primirja slavi tek od 2012., Ristić je rekao da slavljenje tog praznika nije bilo moguće u Kraljevini Jugoslavije, jer su neki jugoslovenski narodi koji su ušli u tu državu pripadali poraženoj strani, dok je u doba socijalističke Jugoslavije bilo logično da se taj praznik ne obeležava.
– Tek sticanjem nezavisnosti 2006. stekli su se uslovi da Srbija uspostavi Dan primirja kao državni i nacionalni praznik – konstatovao je Ristić.
On je ocenio da Srbi kao narod imaju puno diskontinuiteta, državnih, ideoloških i identitetskih, ali smatra da je potrebno stabilizovati se u identitetskom i obrazovnom smislu, vratiti se činjenicama, kako bi stvorili nit istorijskog i identitetskog kontinuiteta sa slavnim danima koji su prethodili stvaranju Jugoslavije, a to je pre svega Prvi svetski rat.
On ističe da su obrazovni programi posebno važni za negovanje kulture sećanja, a kaže da je posebno ponosan, jer je Muzej žrtava genocida, u saradnji sa Ministarstvom prosvete, uspeo da se posle 30-tak godina, u okviru školskih ekskurzija, uvrste posete mestima stradanja, vojnim memorijalima iz perioda oba svetska rata, ali i balkanskim i drugim ratovima.
– Sledimo tradiciju razvijenih demokratija da se ne uči samo u učionicama, već da se najbolje uči na mestima gde su se desili istorijski događaji – kaže Ristić.
On kaže da je dogovoreno da Muzej žrtava genocida treba da dobije Memorijalni spomenik Jajinci na odgovorno staranje i upravljanje, budući da Muzej nema svoj prostor i prostor za izložbe, već se te aktivnosti realizuju u tuđim prostorima.
Kako je rekao, za to ima podršku predsednika države, predsednice vlade i i ministarke kulture.
– Praksa u Evropi je da centralne ustanove kulture koje se bave javnom memorijalizacijom žrtava Drugog svetskog rata budu smeštene na najvećem stratištu iz perioda Drugog svetskog rata na teritoriji te zemlje, a u našem slučaju to je spomen područje Jajinci – zaključio je Ristić.
