Bio je član čuvene generacije Detroit Pistonsa koja je obeležila čitavu jednu epohu NBA lige i koja je zbog izuzetno agresivne i grube igre nazvana – Bed bojsi (loši momci).
Rik Mahorn je zajedno sa Ajzeom Tomasom, Džoom Dumarsom, Denisom Rodmanom, Bilom Lembirom i ostalima osvojio šampionski prsten NBA lige 1989. godine, a po završetku igračke karijere posvetio se trenerskom poslu.
Zanimljivo je da je jedini čovek u Americi koji uz titulu prvaka NBA lige ima i titule u ženskoj NBA kao asistent u stručnom štabu, ali i kao trener u BIG 3 ligi, izuzetno popularnom američkom takmičenju u basketu 3 na 3.
Mahorn je ove godine trener ekipe Elijensa, u kojoj je kapiten legendarni srpski basketaš Dušan Domović Bulut. Elijensi su apsolutni hit u BIG 3 ligi ove sezone, jer su posle četiri uvodna kola na deobi prvog mesta sa tri pobede i samo jednim porazom, a Mahorn ne krije da je oduševljen igrama Dušana Domovića Buluta.
– Dušan radi sjajan posao kao lider. Na izvanredan način vodi ovaj tim na terenu i zaista mi je veliko zadovoljstvo da treniram njega ali i ostale momke u ekipi, jer silno žele da pobede u svakoj utakmici – počeo je priču Mahorn.
Za Domović Buluta kaže da je čuo mnogo pre nego što je on došao u Ameriku:
– Kada je poznati hip-hop muzičar i glumac Ajs Kjub osnovao BIG 3 ligu, osim igrača koji su nam u Americi bili na oku, pitali smo se ko bi još mogao da odgovori visokim zahtevima ovog takmičara. Verujte mi Dušan je dugo bio na mojoj listi, ali postojala su određena ograničenja pošto je igrao na takmičenjima pod okriljem FIBA pa se kalendar poklapao. Gledao sam ga prošle godine, sad ga treniram i to je izvanredno iskustvo.
Kao najveći kvalitet u igri Domović Buluta Mahorn kaže:
– Pa, to što ne priča mnogo. Šalim se, naravno – nasmejao se Mahorn i potom nastavio:
– On je rođeni lider. To je njegov najveći kvalitet, kao i razumevanje toga koliko su rad i naporan trening važni. Znate, imao sam zadovoljstvo da igram sa momcima kao što su Dino Rađa i Dražen Petrović i oni su bili izuzetno vredni, veoma posvećeni košarci. Želeli su da uvek budu bolji, pogotovo protiv NBA igrača. Dušan je kao oni, njegov karakter mu nikada ne dozvoljava da odustane i uvek želi da pobedi. To jednostavno morate da imati u sebi ukoliko želite da uspete u sportu.
Mahorn je naveo da ga Domović Bulut u značajnoj meri podseća na Dražena Petrovića:
– Dražen je nenormalno mnogo trenirao. Radio je individualno pre treninga sa ekipom, a znao je da trenira i neposredno posle utakmica. Bio je stalno fokusiran na to kako bi bio bolji. Dušan je isti takav. Čak i u ovim godinama, a ima 36, želi i dalje da se usavršava i napreduje i to je fantastično.
Bivši as Detroita nije mogao da izdvoji najboljeg srpskog košarkaša, jer ne voli poređenja takve vrste, ali bio je pun reči hvale o srpskoj košarci:
– Imao sam priliku da igram protiv Vlade Divca i Peđe Stojakovića, a Srbija je imala i danas ima igrače koji podižu nivo kvaliteta košarke na globalnom nivou. Pogledajte samo Jokića, on je MVP i košarka je nešto po čemu ste prepoznatljivi u svetu.
O NBA ligi iz vremena kada je on igrao i onoga što sada viđamo na parketima širom Amerike, Mahorn kaže:
– Promenjeno je dosta pravila kako bi igra bila “otvorenija”. NBA liga se pomalo umorila od igre pune teškog kontakta, ali mislim da su današnje utakmice zabavne. Ovi današnji momci bolje šutiraju nego što smo to mi činili u naše vreme, ali teško je porediti dve različite košarkaše ere. Sve zavisi od toga šta volite u košarci. Ja volim kontakt igru, snažne duele i zato volim basket 3 na 3, jer fizički kontakt je i te kako prisutan.
Mahorn je bio poznat kao jedan od najveći grubijana pod obručima i najprgavijih košarkaša u istoriji NBA lige. Tuče i grubi bili su sastavni deo njegove igre. Mnogi su ga se istinski plašili, a na pitanje da li je postajao igrač od koga je zazirao, Mahorn kaže:
– Doslovno sam se plašio samo jednog čoveka. Bio je to Ves Anseld. Moj mentor. On je bio tek drugi igrač u istoriji NBA lige koji je osvojio MVP priznanje i nagradu za najboljeg rukija iste godine, bilo je to 1969. To su uspeli da urade samo on i Vilt Čembrlejn. On me je naučio mnogo toga i samo od njega sam imao strah – zaključio je Mahorn.
