Glumac Miloš Biković glumi u u filmu “Izolacija”, napetom trileru sa elementima horora, sniman na više lokacija planine Tare, a fotografija bajkovitih i mističnih pejzaža dočarava bujnu i neukrotivu prirodu predela. Biković je rekao da je film reditelja Marka Backovića drugačiji i da su u “Izolaciji” “poistovetili žanr horora sa rijalitijem.
– To najviše govori o našem stavu. Ja sam o rijalitiju mislio, ne mogu da kažem sve najgore, ali u većini slučajeva vrlo loše. Postoje rijalitiji okupljeni oko drugih vrednosti, igra, takmičenja, sport. Nije rijaliti sav loš, ali jeste koji se bavi tračaranjem, podlostima, prljavštinama – rekao je glumac.
Napomenuvši da su se njegova razmišljanja o rijalitiju u “Izolaciji” poklopili sa stavovima autora i producenta filma, Biković je dodao da je rijaliti podkultura koja “negira kulturu, faktički dokazuje da se sadržaj bez kulture dobro prodaje”.
– Rijaliti je arhineprijatelj kulture – poručuje Biković.
Prema njegovim rečima, rijaliti dokazuje da čovek možda živi bez kulture i da svoje slobodno vreme troši na sadržaj vrlo niskog i upitnog kvaliteta.
– Privukla me zamisao rediteljsko-scenaristička da se horor postavi kao rijaliti. Kad sam to pročitao u scenariju, meni se to dopalo i želeo sam da budem u takvom projektu – naglasio je glumac.
Prema njegovim rečima, film se bavi ljudskom potrebom koja postoji od drevnog Rima i gladijatorskih borbi i slogana “hleba i igara”.
– Samo što je tada bilo vrlo brutalno, završavalo se u krvi. Kada imate rijaliti imate na neki način krv, samo što se ona ne akcentuje toliko.
Prema njegovim rečima, u rijalitiju su na psihološkom nivou ipak isti receptori zadovoljeni, pošto postoji skandal, adrenalin i proizvode se “iste vrste sokova u čoveku kao kada gleda gladijatore koji se ubijaju ili kad se bore sa životinjama.
– U rijalitiju glasate ko će da prođe ili neće. Kao imperator, stavlja vas malo u tu poziciju. Neko ko biva izbačen, to je psihološki kao neka vrsta smrti. Malo je benignije, ali ništa se nije promenilo od Rima do danas – zaključio je Biković.
Šuma metafora za društvo
Biković nije krio oduševljenje zbog rada na ovom projektu.
– Upitno je da li je moj lik lud. Ja ne bih mogao da budem siguran u takav zaključak. Paranoja je nešto što je logično da će se probuditi u takvoj sredini u kakvoj je moj lik. Čudna šuma je metafora za svet u kom živimo, mislim na naše društvo na globalnom nivou. Jovan je tragičan junak koji želi da izađe iz šume, čak i kad misli da je izašao opet se nalazi u sličnoj sredini. Tu ima više nivoa koje pokušavamo da dosegnemo, nivo radnje, nivo društvene metafore i nivo gde se čovek pita da li je moguće da dosegne slobodu. U ovom filmu ima nešto izuzetno aktuelno, čak i proročki, videćete i povezećete sa realnošću – kaže Miloš.
