U autorskom tekstu za”Njujork tajms“, koji je preneo magazin “Internešenel Herald Tribjun” u svom broju od 10. aprila 2001. godine, bivši istaknuti američki diplomata Ričard Holbruk izjavio je da se Đukanović hrabro suprostavio predsedniku Slobodanu Miloševiću i da je pomagao NATO u ogromnoj meri tokom rata na Kosovu.
U tekstu koji nosi naziv “Četiri balkanske krize trebaju pažnju NATO-a”, Holbruk je analizirao situaciju u Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Kosovu i Crnoj Gori. Na samom početku je pozdravio hapšenje Slobodana Miloševića, priželjkujući, isto tako, hapšenje Radovana Karadžića i Ratka Mladića.
Jedini primer gde Holbruk nije predložio intervenciju SAD u slučaju “separatizma” bila je Crna Gora, uprkos zvaničnom protivljenju Zapada zbog potencijalne destabilizacije regiona.
Holbruk ističe da u slučaju značajnije pobjede DPS-a na predstojećim parlamentarnim izborima od 22. aprila, međunarodna zajednica će morati da prihvati narodnu volju i, ako Crna Gora proglasi nezavisnost, Holbruk predlaže da se Zapad pripremi za ovu mogućnost i da ne troši američki uticaj u suprostavljanju, poručujući na kraju: “Mogli bismo živeti sa crnogorskom nezavisnošću”.
Dakle, više je nego očigledno da je Milo Đukanović tada zavredio određene kredite na Zapadu, ali i kod Holbruka lično, čim je njegov atar vladavine posmatran kao izuzetak od uspostavljenog principa pacifikacije ovog dela turbulentnog Balkana i sprečavanja afirmacije bilo čijih političkih projekata.
Poverenje Zapada je zadobio “hrabrim suprostavljanjem Miloševiću” i izdašnoj pomoći NATO-u u trenutku kada je na Srbiju izvršena kopnena i vazdušna agresija.
Sa naše strane to se zove veleizdaja – bio je član Vrhovnog saveta odbrane. Ali, nije to ništa novo, samo je obelodanjeno ono što se znalo od 1999.
Nemojte ga vise hvaliti i onako ga vecinski narod u CG ne voli a zbog vas mrzeće ga jos vise.