Koje pravo imaju predsednik Srbije Boris Tadić, parlament Srbije, SAD i evropski intelektualci da proglase Srbe u BiH za krivce za masakr nad čak 8. 000 muslimana, pita u analitičkom tekstu "Global riserč".
U tekstu se navodi da "Tadićeva rezolucija" i apel intelektualaca ignorišu rezultate istrage koju je obavio Dokumentacioni centar Republike Srpske u septemberu 2002. godine nakon godina rada i istraživanja.
Srbima se nameće nacistička krivica
Pamfri tvrdi da "postoje političke snage, posebno u zemljama gde se govori nemački jezik, koje se svete Srbima, ne samo zato što su se suprotstavili njihovim osvajanjima kroz istoriju, i što su bili na pobedničkoj strani u oba svetska rata, već i zbog srpske incijative i srpskog interesa da se ujedine južni Sloveni i stvore Jugo-Slaviju, i to preko religijskih linija". Prema njegovoj oceni, "Nemačka je mogla da se otarasi stigme kao bivša nacistička zemlja samo ako stvori za svetsko javno mnjenje jednu novu grupu koja će biti stigmatizovana gore od nacista". Očekuje se da “srpska krivica" zameni "nemačku krivicu", koja datira još od Drugog svetskog rata. Zato su Srbi optuženi da su pogubili 8.000 ljudi, a nemački političari uporedili su to sa Aušvicom, navodi se u tekstu. Kao dokaz za svoju tvrdnju Pamfri navodi da je u maju 1999. godine nemački sud osudio pomagača Gestapoa Alfonsa Gucfrida na deset godina zatvora zbog saučesništva u ubistvu 17.000 Jevreja, dok je istog meseca nemački Vrhovni sud potvrdio presudu Nikoli Jorgiću od 13 godina zatvora za "genocid" nad 30 bosanskih muslimana?! |
"Srebrenica je bila važna da bi Srbija bila umešana u Dejtonske pregovore kao zastupnik Republike Srpske. Sa optužbom o masovnim egzekucijama u Srebrenici i međunarodnom poternicom za Karadžićem i Mladićem predsednik (Slobodan) Milošević je pregovarao u njihovo ime", navodi se u tekstu Džordža Pamfrija.
Istorija će, navodi on, pokazati da li je to bila politička greška koja je povezala sudbinu Srba u BiH sa Srbijom. U svakom slučaju, to je pomoglo svetskom javnom mnjenju da se ojača strateška ideja o umešanosti svih Srba u bilo koje nedelo Srbina pojedinca.
Analiza Dokumentacionog centra RS povučena je iz opticaja pod pritiskom tadašnjeg OHR-a jer nije potvrđivala nalaze SAD, Haškog tribunala i EU, navodi se u tekstu.
Pod pritiskom Haškog tribunala i EU predsednik Srbije Boris Tadić priprema sada rezoluciju u kojoj traži od parlamenta da prizna "krivicu" Srbije za "masakr u Srebrenici" tokom građanskog rata u BiH i proglasi ovaj masakr za genocid.
U analizi pod naslovom "Masakr u Srebrenici: analiza istorije i legende" navodi se da su u apelu Tadiću i parlamentu Srbije intelektualci iz EU, SAD i Kanade pozvali predsednika Srbije i parlament da ne usvajaju tu rezoluciju.
"Nije na Srbima u Srbiji da preuzimaju krivicu za dela koje sami nisu počinili ili da proglašavaju Srbe u Bosni krivim", navodi "Global riserč" komentarišući taj apel, uz ocenu da "još nema dokaza da su srpske snage, nakon zauzimanja Srebrenice, masovno pogubile 8.000 muslimana".
U apelu predsedniku Srbije Borisu Tadiću, koji su potpisali strani i srpski intelektualci, koji će uskoro biti objavljen, zahteva se da predsednik razmotri ponovo stavljanje rezolucije u parlamentarnu proceduru koja će "tretirati masakr u Srebrenici u julu 1995. kao karakterističan događaj rata u BiH, i to činiti jezikom koji se može interpretirati kao srpsko prihvatanje odgovornosti za genocid".
"Međutim, apel intelektualaca takođe pravi istorijsku grešku", ocenjuje "Global riserč" i objašnjava: "Sve do danas svi koji su tvrdili da se dogodila masovna egzekucija to nisu dokazali, pa ipak apel neopravdano priznaje da se masovna egzekucija dogodila, pa čak i traže, ako ne i opravdavaju, bar da relativizuju važnost onoga što pretpostavljaju da se desilo".
U Pamfrijevom tekstu navodi se da postoji pravni aspekt blisko povezan i sa "Tadićevom rezolucijom" i apelom intelektualaca. Početna tačka obe strane jeste potvrđivanje da se masakr zaista dogodio. Ali, ni Jugoslavija ni Srbija nisu umešane u ono što se dogodilo u Srebrenici.
"Od samog početka građanskih ratova koji su razbili Jugoslaviju bilo je jasno da su ti ratovi usmereni protiv Srba. U bilo kojoj fazi raspada Jugoslavije lokalni Srbi bili su meta – zato što su Srbi, bez obzira da li se to dešavalo u Krajini u Hrvatskoj, u BiH ili na Kosovu", piše Džordž Pamfri.
U tekstu se ističe da za poslednjih 15 godina Haški tribunal stalno pokušava da pripiše masovnu egzekuciju Srbima "sa malo ili nimalo uspeha", pa se s tim ciljem vrši pritisak na Vladu Srbije da prizna ratni zločin sa kojim Srbija nema nikakve veze.
Zašto nema povika na ovaj istorijski revizionizam? Zašto vlada Srbije učestvuje u ovome, ističe u članku "Global riserč".
Haški tribunal je celu reputaciju izgradio na tezi da su Srbi, nije važno koji – bilo u BiH ili Srbiji – počinili genocid u BiH. Srebrenica je njihov "dokaz". Sada – kada Tribunalu ističe mandat – oni žele da odu "uz zvuke truba", a ta im je mogućnost servirana na tacni kada je uhapšen Radovan Karadžić.
Tokom 15 godina nakon dešavanja u Srebrenici Tribunal nije uspeo da prikupi dovoljno dokaza da potkrepi bilo genocid bilo masovno pogubljenje oko 8.000 ljudi, pa vrši pritisak na Srbiju da izađe zvanično sa deklaracijom "mea culpa". U zamenu za saradnju Vlada Srbije "biće uzeta u razmatranje" za eventualno članstvo u EU i NATO.
"Ali, ima jedna mala začkoljica: jednom kada se usvoji deklaracija ona se ne može povući, a nebulozna obećanja koja su data Beogradu upravo su to – samo obećanja i ništa konkretno", zaključuje se u tekstu u "Global riserču".