U Evropskoj uniji vlada uverenje da je najbolje kada se druge države trude da joj se priključe ili da trguju sa njom, ali ne nužno i nakon što postanu članica. Poljska, Mađarska i Slovačka su otvoreno prekršile evropska i svetska pravila trgovine izjavom da će blokirati uvoz žitarica iz Ukrajine, zemlje koja je najznačajniji kandidat za pristupanje EU još od 2004. godine i prvog talasa zemalja bivšeg sovjetskog bloka (gde spadaju i tri pomenute države).
Ukrajina nije spremna da sedi i ćuti radi očuvanja evropske solidarnosti i odmah je zapretila direktnom odmazdom i pokretanjem postupka protiv te tri države pred Svetskom trgovinskom organizacijom.
S obzirom na strateški imperativ pružanja podrške Kijevu i pompezne predstave koju su u samozadovoljnoj atmosferi napravili evropski političari prošle godine kada su otvorili svoja tržišta za uvoz robe iz Ukrajine posle invazije Rusije, trenutna situacija zaista kvari utisak.
Vredi naglasiti i da bi namerno kršenje zakona delom moglo biti interna predstava za zabrinute domaće poljoprivrednike, posebno imajući u vidu da se ovog meseca održavaju izbori i u Poljskoj i u Slovačkoj.
Ako je o tome reč, sukob bi mogao biti okončan i bez neregularnog trgovinskog rata, pa čak i bez postupka pred STO. Problemi s kojima se ove vlade suočavaju nisu imaginarni, s obzirom na uticaj koji bi mogla imati konkurencija ukrajinskih proizvođača žitarica svetske klase.
Međutim, već je postojao jedan pokušaj da se ovaj problem reši, a on je doveo do dogovora koji je propao. Četiri istočnoevropske članice EU – tri aktuelna neposlušnika plus Bugarska – blokirale su uvoz ukrajinskih žitarica ranije ove godine.
Zbrzan dogovor
Posle kraćih pregovora, EU je u maju postigla konfuzan i zbrzan privremeni dogovor koji je uključivao ograničenja uvoza za ove države (prošireno i na Rumuniju), što je samo po sebi predstavljalo kršenje principa jedinstvenog tržišta. Ta ograničenja su ukinuta nedavno, kada je Ukrajina prihvatila dobrovoljna ograničenja izvoza, ali su Varšava, Budimpešta i Bratislava pogazile taj dogovor na strani EU.
Poljska i mađarska vlada su, naravno, već dugo zabrinjavale Evropsku komisiju i druge članice EU svojim odnosom prema vladavini prava u sopstvenim državama, posebno u pogledu pravičnih izbora i nezavisnog pravosuđa. Njihovi ispadi su uzdrmali tradicionalno uverenje da članstvo u EU neopozivo postavlja zemlje na put prema liberalnoj demokratiji.
Ironija je i u tome što ovi događaji imaju očigledne posledice i po pristupanju same Ukrajine, imajući u vidu slab državni kapacitet i endemsku korupciju koja vlada u ovoj zemlji. Ali čak i za poljsku vladu stranke Pravo i pravda i mađarskog premijera Viktora Orbana, tako otvoreno zanemarivanje obaveza prema jedinstvenom tržištu i spoljnotrgovinskim obavezama EU, uprkos tome što je Brisel popustljivo zaobišao pravila zbog njih, predstavlja dosad najveći iskorak.
Naravno, EU nije jedina sila koja ima problema da uskladi trgovinsku i geopolitičku strategiju. Kongres i javno mnjenje sprečavaju SAD da sklope bilo kakve značajne sporazume o povlašćenoj trgovini, čak i u azijsko-pacifičkom regionu, gde bi to moglo pomoći u ograničavanju kineskog uticaja.
Ali SAD barem poseduju ozbiljnu vojnu moć: Kijev je i dalje u velikoj meri zavisan od podrške američke vojske. Kad je reč o EU, uprkos nagloj ekspanziji njenih geopolitičkih ambicija posle ruske invazije, trgovina ostaje jedan od glavnih instrumenata za širenje uticaja u inostranstvu.
Za još malo ironije sudbine, podsetimo se da je kriza u vezi s trgovinskim sporazumom između Ukrajine i EU izazvala Vladimira Putina da izvrši aneksiju Krima 2014. godine.
Unutrašnje slabosti
Iako je otišla dalje i brže u uvođenju trgovinskih i finansijskih sankcija Moskvi nego u bilo kom trenutku u svojoj istoriji, EU je i tu pokazala određene unutrašnje slabosti. Manji broj država članica je sprečio EU da dodatno pooštri pritisak – posebno Grčka, koja se usprotivila novim ograničenjima trgovine s Rusijom da bi pomogla svojim brodovlasnicima.
Da budemo jasni: blokada izvoza žitarica iz Ukrajine neće uticati na ratne napore Kijeva, niti će naterati predsednika Volodimira Zelenskog da s gnušanjem odustane od članstva u EU i okrene se Putinovom zagrljaju. Ali ono što najviše uznemirava je činjenica da najveći izazov kredibilitetu EU u poslednjih nekoliko decenija nije proizveo koherentniji odgovor zasnovan na pravilima.
Specifične karakteristike Ukrajine – velike i siromašne zemlje sa slabim upravljanjem, ali izuzetno konkurentnim poljoprivrednicima – uvek bi otežavale njeno priključivanje Uniji.
Veoma je moguće da će dužnosti i privilegije koje prate pridruživanje EU morati da budu preispitane u toku procesa pristupanja, a moguće je da će biti stvorene i nove kategorije članstva.
Za to će biti potrebno mnogo domišljatosti i dobre volje. Tri suseda Ukrajine koji su prekršili dogovor i otvoreno odbacili evropske i međunarodne zakone zarad sopstvene kratkoročne dobiti moraju da znaju da to nije pravi način.
