SPC i vernici obeležavaju Svetog Trifuna, koji se slavi kao velikomučenik postradao za hrišćansku veru. Ni narod ni crkva nikako ne isključuju ni njegov značaj kao zaštitnika bračne ljubavi i vernosti, koje su deo hrišćanske propovedi.
Prvi srpski zapis u kojem se Sveti Trifun spominje kao zaštitnik vinogradara, datira iz 16. veka i sve od tada, pa do današnjih dana, ovaj svetac je simbol vinove loze, plodnosti i napretka za srpskog ratara. Da je zaista tako moglo se videti ovih u srpskim vinogradima, gde se seljani pripremaju za tradicionalno orezivanje čokota vinove loze i voća, kako bi im godina donela dobar rod.
Simbolika obreda
Vinova loza (lat. Vitis vinifera) inače, potiče sa današnjih prostora Irana ili Gruzije i njene blagodeti poznavale su mnoge stare civilizacije, o čemu govori podatak da su kraj grobnica egipatskih faraona u srebrnim posudama pronalaženi kalemi najboljih sorti ove biljke. Na naše prostore vinovu lozu su doneli Rimljani početkom nove ere, a zlatno doba za njen uzgoj vezuje se za vladavinu Nemanjića. Predanja govore, čak da je Sveti Sava naučio narod kako da gaji vinovu lozu, čokot ili trs, kako se još u Srba zove ova biljka. Stručnjaci tvrde da je – lekovita od korena do ploda.
– Ova plemenita biljka je, kao i pšenica, simbol srpskih obreda, ima bogatu simboliku u celoj svetskoj istoriji: vino je više od pića, kao što je i hleb više od jela. O vinovoj lozi najupečatljivije govori francuski rondo iz 15 veka: “U lekarstvu ko me pita, lek za mene od svih bolji, to je loza plemenita, otkud vina mlaz grgolji. Ne šaljite me kod lekara, nikakvih ne želim trava, rujno vino iz pehara…” Mladi listovi, plod, cvetovi, rašlje, sve je lekovito – kaže prof. Staniša Stojiljković, šef Katedre za ekološko inženjerstvo Univerziteta u Nišu i Tehnološkog fakulteta u Leskovcu.
Iako je najpoznatiji napitak koji se spravlja od vinove loze vino, prof. Stojiljković kaže da ima još lekovitih napitaka osim rajskog nektara.
– Pored klasičnog vina u našem narodu poznat je i lagani alkoholni prirodno gazirani napitak kominjak. Ne manje korisne su i rašlje ili loza koja ostaje posle obrezivanja. Naše bake su od nje pravile kolutove kojima su pokrivale kupus i turšiju u buradima. One su takođe bogate oligoelementima i mineralima, blagim konzervansima i vitaminima. Inače, čaj dobijen kuvanjem osušenih i usitnjenih rašlji vinove loze koristio se protiv gihta. Delikates na bazi šire je slatko dobijeno od ukuvanog slatkog vina i bundeve – kaže prof. Stojiljković uz podsećanje da i sam uz obrok nedeljno popije dva litra crnog vina, ventiliranog i obogaćenog ekstraktima bilja sa Vlasinskog jezera.
Verovanja i običaji
Postoji mnogo običaja i verovanja u vezi sa ovim praznikom, a jedno od njih je da sa ovim danom stiže proleće, da se budi priroda i najuzvišenije osećanje kod ljudi – ljubav. Prema verovanju Sveti Trifun je čuvar bilja i štiti ga od raznih štetočina, pa se ratari mole ovom svecu da sačuva njive i vinograde.
Veruje se i da Sveti Trifun tog dana pobode u zemlju ugarak, pa se sneg topi i počinje proleće. Srpski seljak upire pogled u nebo, jer zna – ako na Svetog Trifuna pada sneg ili kiša, godina će biti rodna, a ako je vedro – biće suša.
Prof. Slobodan Jović, naš najbolji enolog, kaže da “vinogradari slave svetog Trifuna kao patrona i tog dana idu u vinograde gde orezuju po neki čokot zalivajući ga vinom kako bi se vinogradu vratila malaksala snaga posle zimskog mirovanja. Zato se Sveti Trifun još zove i Orezač”.
U Aleksandrovačkoj župi u vinograd izlaze svi seljani sa sveštenikom, šumadijska sela Trifundan slave kao zavetni dan, jer štiti od nepogoda, a u selima oko Negotina se ide u vinograd i zareže se loza i čašćava se u slavu sveca. U Timočkom kraju trudnice obilaze vinograde i u svakom obrežu po jedan čokot, da rodi što više grožđa i da vino bude dobro.
Vernici koji imaju njive i vinograde na ovaj dan odlaze u crkvu na liturgiju, ponesu sa sobom hleb koji sveštenik blagoslovi, kao i žito i vino, a molitve upućuju za rodnu i plodnu godinu.
Rajski nektar
“Vinova loza se pojavila na zemlji pre čoveka, tako da je on od svog nastanka znao za vino. Mnogi narodi su još pre antičkog perioda imali svoje bogove vina, ali tek u liku boga Dionisa ono dobija punu afirmaciju i snažan simbolički naboj. Sa pojavom spasitelja Isusa Hrista i novog zaveta, vino poprima novo značenje. Ono postaje simbol krvi koji je Hrist prolio za spasenje svih ljudi i kao takvo nezamenjivo je u svetoj tajni pričešća.”
Ovako u svojim radovima o rajskom nektaru piše prof. Slobodan Jović, naš najbolji enolog. On naglašava da je tim veći značaj praznika koji se slavi u čast vina i – Svetog Trifuna.
Lek u čaši
Prof. dr Staniša Stojiljković navodi da su čak i male količine prirodnog vina (čaša dnevno) stimulativne i lekovite! Čaša crnog vina ima 12 puta više antioksidanata od čaše belog, pa je prirodni čuvar organizma.
