U prošlim knjigama ćete, tako, naći odgonetku kako su negdašnja deca komunizma – za ovu priliku beogradska – danas postala deca globalizma, džihadisti anacionalnog, kvislinzi atlantizma i derviši "EU bez alternative".
Ta deca, primetićete, nisu baš repa bez korena, u retrovizoru proteklog vremena sve se to lepo vidi.
Ima tome skoro jedan ceo vek kako je pesnik u pesmi "Na Gazimestanu" napisao stih koji i danas drži vodu:
"A danas nam kažu, deci ovog veka
Da smo nedostojni istorije naše,
Da nas zahvatila zapadnjačka reka
I da nam se duše opasnosti plaše…"
Bilo je, dakle, toga, ako samo pogledate u retrovizor, od vajkada, ali da li je ikada bilo ovako fanatično, anacionalno i – ako mi dozvolite – primitivno.
Nisu, sledstveno, repa bez korena ovi koji su, u ime i za račun "zapadnjačke reke" izglasali u Skupštini nacionalni harakiri u vidu rezolucije o Srebrenici i (još bolnije) probušili i "ožuteli" dobar deo Sinoda Srpske pravoslavne crkve.
Tako ćete, ako pogledate u retrovizor i prelistavate nedavne knjige, pročitati da je u novembru 1944. u Kolarčevoj zadužbini u Beogradu zasedala takozvana Antifašistička skupština narodnog oslobođenja Srbije (ASNOS).
Listajte dalje i naći ćete u zapisniku da je "jedan sveštenik iz Guče" poručio prisutnom drugu Titu i delegatima da "mi u Crkvi ne žalimo što se od ondašnjih srpskih boraca (koji su 1941. krenuli sa Titom) malo njih vratilo, jer su se (zajedno) sa tim malim brojem koji se vratio, vratila i naša braća Hrvati, naša braća Slovenci". To reče prota iz Guče, a salom se prolomi delirijum "bratstva i jedinstva"!
Diže se, zatim, i "jedan zlatiborski prota" – tako piše u zapisniku – pa reče da "nema nikakve opreke između crvene zvezde i mog krsta", samo ne bi trebalo da se krst "potpuno slomije", a neka na "našoj novoj zastavi bude petokraka zvezda".
Dakle – simbol komunizma. Još prota reče da će se sa takvom petokrakom (a crvenom) zvezdom "i moj krst dići sa zemlje u nebo".
Toga je, eto, bilo i onda, a danas, iz današnjeg Sinoda u kome su žuti Borisa, Mlađana, Nade, Božidara itd, izbušili evro-kvislinške rupe, a ima i vladika koji nose papin prsten na ruci – čast i čest ostalima – nije se čula, logički očekivana, baražna vatra na zločinačku Deklaraciju.
Ali se, zato, čuje i šuška, o skorom dolasku pape da nas usred Niša pounijati.
Ali, evo vam još jedan predlog za razmišljanje o istorijskoj međuzavisnosti zločinačke Deklaracije i evro-kvislinga sa njihovim ideološkim precima.
Na pomenutoj skupštini ASNOS-a delegat iz BiH je masovne zločine ustaša nad Srbima u BiH i Hrvatskoj nazvao "dugom koji je srpski narod platio za zločinačku politiku beogradskih vlastodržaca"!!!
Zločinačka rezolucija o Srebrenici i "krivica beogradskih vlastodržaca" za pokolje nad vlastitim narodom – kako to sinhrono, borisovski zvuči.
Čitajte, braćo Srbi, čitajte. Gledajte u retrovizor, gledajte. Pa će vam pred očima sinuti odgonetka za neke stvari koje vam se sada dešavaju. A neke će vam se smučiti.
