Rešenje za Kosovo: Nemačka i Francuska žele da preuzmu kormilo od Grenela?

commons.wikimedia/Krzysztof Dudzik

Pismo ministara spoljnih poslova Nemačke i Francuske, kojim se pozivaju na hitno obnavljanje dijalog Beograda i Prištine radi postizanja pravno obavezujućeg sporazuma, u vreme kada je u Prištini u toku institucionalna kriza, a Srbiji predstoje izbori, nije ništa drugo do simulacija želje za ozbiljnim razgovorima i pokušaj Evrope da drži tempo sa SAD, ocenili su Tanjugovi sagovornici.

To pismo je otvorilo samo još jedno od niza pitanja koja se u poslednje vreme nameću oko nastavka i sudbine dijaloga – kako bi uopšte on izgledao, ko bi postavio temu razgovora – Priština, Beograd, Borel, Lajčak… Nemačka, kome se žuri oko rešenja, ko ima motiv, ima li već pripremljenih rešenja?

Uz to, sudeći po odgovoru iz Prištine na pismo ministara dve vodeće zemlje EU, da dijalog mora biti dobro pripremljen jer bez toga nema ne može biti brzog rešenja ili dogovora, nameće se i pitanje zašto se Priština odjednom više ne žuri da reši problem Kosova.

Profesor međunarodnog prava na Institutu za evropske studije Slobodan Zečević kaže da se Prišitni ne žuri i zbog izbora u SAD jer očekuju da bi posle izbora mogli da imaju povoljniji položaj.

Za Prištinu je, ocenjuje, dobro pripremljen dijalog, koga sada traže, “svaki dijalog koji podrazumeva da Srbija prizna nezavisnost Kosova, a da oni ne učine neke velike ustupke ili da učine minimalne u smislu minimalne razmene teritorija, nekoliko sela za Preševo, Bujanovac ili eventualno rešenje koje bi podrazumevalo da se da minimalna autonomija Zajednici srpskih opština na severu Kosova, a da Srbija zauzvrat prizna nezavisnost Kosova”.

Prema rečima Zečevića, okvir za dijalog bi trebalo da postavi EU u dogovoru sa Beogradom i Prištinom.

– Što se nas tiče šta bi bio prihvatljiv okvir za dijalog, prvo da trebalo da se realizuje Briselski sporazum. Druga tačka eventualnog dijaloga trebalo bi da bude postizanje nekakvog kopromisnog rešenja, koje bi isključilo svaki razgovor o teritoriji centralne Srbije. Uopšte ne može da se razgovara o Medveđi, Preševu i Bujanovcu, jer nije tema centralna Srbija, već Kosovo i problem Kosova – kaže on.

Treća tačka dijaloga, dodaje, trebalo bi da bude da Srbija iznese svoje viđenje cele situacije, stavljanje pod nadležnost Srbije čitavog severa Kosova i delova teoritorije južnog Kosova, gde su srpski manastiri, svetinje i imovina SPC. Da li direktno pod nadležnost Srbije ili pod nadležnost SPC, uz visok stepen eksteritorijalnosti, to je sada pitanje o kojem bi se razgovaralo, rekao je Zečević.

Analitičar Dušan Janjić smatra da je dobro što se iz pisma dvojice ministara spoljnih poslova Nemačke i Francuske vidi da će se održati novi pariski samit, da je rešavanje kosovskog problema ušlo u novi format što samo imenovanje Lajčaka to potvrđuje.

Dodao je da nastavak pregovora ne očekuje pre septembra i da sporazuma verovatno neće biti ni do marta sledeće godine.

Da Pariz i Berlin pismom žele da održe tempo sa SAD, jer ne žele da budu isključeni iz procesa već da preuzmu kormilo koje je u rukama Vašingtona, slaže se i bivši šef vladinog biroa za informisanje Milivoje Mihajlović, dobar poznavalac kosovske problematike.

Mihajlović veruje da do kraja godine neće biti nikakvog ozbiljnijeg dijaloga iako i specijalni predstavnik predsednika SAD Ričard Grenel insistira na tome.

– Nema šanse da se u ovoj godini napravi suštiniski pomak a mislim da su toga svesni i Brisel i Vašington. Verujem da može biti samo simulacija dijaloga – rekao je Mihajlović i i dodao da nestabilnost koja postoji u Prišitni umanje šanse da dijalog bude uspešan.