Ljudi koji su sahranjivani sa srpovima oko vratova ili sa kamenjem u ustima kako bi se sprečilo da ponovo ožive bili su rodom iz krajeva u kojima su pronađeni njihovi grobovi.
– Činjenica da su svi ljudi sahranjeni kao vampiri bili lokalci ukazuje na to da su oni možda umrli od epidemije kolere koja je zahvatila taj region – kaže Lesli Gregoricka, bioarheolog s Univerziteta Južne Alabame i koautorka studije o ovoj temi.
Američki "En-Bi-Si njuz" navodi reči druge koautorke Trejsi Betsinger s Univerziteta Njujorka u Oneonti da priče o mrtvima koji oživljavaju imaju drevne korene još iz vremena starih Egipćana, Grka, Vavilonaca i kasnijih civilizacija.
Gregoricka i njene kolege analizirale su ostatke kostiju sa groblja Dravsko u Poljskoj na kojem su pronađeni "vampirski" grobovi. Groblje datira iz 17. ili 18. veka i na njemu su neki od ukopanih pronađeni sa srpovima oko vratova kojima je, po rečima Gregoricke, namena bila da odseku glavu vampiru ako ustane iz groba, kao i kamenjem u ustima koje je trebalo da ih spreči da se hrane živima.
Istraživači su onda bliže proučili 60 od 333 tamošnja grobna mesta, među kojima i šest "vampirskih". Tim je analizirao udeo izotopa stroncijuma, verzijama atoma sa različitim brojem neutrona, u skeletima.
Pošto svaka lokacija ima jedinstven broj izotopa, a ljudski organizam prirodno uzima elemente iz okruženja, analizom stroncijuma moguće je utvrditi odakle je neko. U suprotnosti sa prethodnim verovanjemda su "vampiri" bili pridošlice, tim je zapravo otkrio da su svi bili lokalci.
