Možda zbog okruženja, možda zbog mentaliteta Vevčanci obožavaju svoje mesto. Pre 20-ak godina Vevčani su bili poprište jednog neobičnog sukoba. Kako kroz selo protiče gomila potoka, bogata Struga (opština kojoj su Vevčani tada pripadali) je htela da tom vodom reši pitanje vodosnabdevanja grada. Kako su Vevčanci zadrte lokal-patriote za tako nešto nisu hteli ni da čuju. Pregovori nisu urodili plodom, struška policija je bila nemoćna, lokalni živalj je na sve moguće i nemoguće načine branio pristup svojim potocima. Status kvo bi trajao u nedogled, da jedne noći nisu banuli makedonski specijalci, naoružani do zuba i surovo isprebijali meštane. Te batine im ovi nikada nisu oprostili.
Tako je i počela saradnja Vevčana i "Riblje čorbe". Želeli su da se nadaleko čuje za otimačinu pitke vode i prebijanje, a "Riblja čorba" je bila (i danas jeste) idealna za privlačenje pažnje. Nisu pitali za cenu, bilo im je samo bitno da koncert počne u ponoć i pet minuta. Bili smo malo zbunjeni i skeptični. Tačno je da Čorba svira svuda gde ima struje, ali zašto baš tačno 00.05 i ko će u to doba u malom selu doći da nas sluša.
Tačno u pet po ponoći superpanduri su počeli masakr. Bila je to, valjda, prva godišnjica. Rekoše da ne brinemo oko posete. Mi jesmo surovi profesionalci, ali ne tipični, volimo svoj posao i volimo da nas prisutni narod (poželjno što više) ponese i onda najbolje funkcionišemo. Završio sam tartar biftek (najbolji pojeden u životu) u restoranu "Via Ignacija" (kroz selo prolazi rimski put) i krenuli smo ka stadionu za male sportove. Usledio je šok. Stadion je bio pun. Sve živo, što može da hoda, i staro i mlado došlo je da, preko koncerta, tera inat vlastima i pokaže svoj stav. Čak sam na obodu stadiona video jednu babu kako sedi na stolici (donela iz kuće) i plete džemper za unučad.
Čak sam tih godina u Vevčanima imao i veče poezije na trgu. Popeli me na povisok toranj (izgleda kao lovačka čeka) te sam prisutnima govorio stihove dok su se oni maksimalno trudili da shvate šta je pesnik hteo da kaže.
Dvadeset godina kasnije ponovo sam u Vevčanima. Povod je njihov nadaleko čuveni maskenbal sa hiljadugodišnjom tradicijom (postoje pisani izvori). Koliko je to važna manifestacija shvatam usput, kad u kafani u kojoj smo svratili objavljuju na dnevniku makedonske TV da u Vevčanima nastupaju Vlatko Stefanovski trio i "Riblja čorba".
Da je bar Čorba nastupala bilo bi lakše, ovako sam izašao sam pred 2.000 ljudi koji su me dočekali kao narodnog heroja, verovatno zbog minulog rada. A i voditeljka me je najavila kao čoveka koji im je pomogao kad je bilo najteže. Pola Makedonije se sjatilo u malim Vevčanima koje se, u međuvremeno odvojilo od Struge i postalo opština (eto ti recepta za Rudnik). Ma kakva opština, u danima maskenbala proglašava se Republika Vevčani. Prilažem i dokaz – pasoš koji važi za sve države (ako se drži u torbi).
Iako ne volim da budem bez grupe na trgovima i domaćinima i meni je bilo vrlo prijatno na nastupima. Ispraćen sam iz Vevčana sa svim počastima.
Pozdravlja vas i voli
P.S. Ako se sećate tvrdio sam da su Makedonci postali bezobrazni. Prilažem nove dokaze.
