Hrvati i Bošnjaci će posle proglašenja neustavnim pojedinih odredbi Zakona o zaštiti ćirilice, svoje kulturne manifestacije moći da realizuju na latiničnom pismu. Iako je odluka posledica nedejtonskog intervenisanja visokog predstavnika u najviši pravni akt ove zemlje, RS je pokazala da u njoj postoji vladavina prava.
Ćirilica u Federaciji, a da to nije regulisano ni jednim zakonskim ili podzakonskim aktom, postala je raritet koji još, i to krišom, neguju isključivo oni smeliji predstavnici srpskog naroda. U Banjaluci drugačije stoje stvari.
Odlukom Ustavnog suda RS koji je uvažio apelaciju Vijeća naroda i proglasio neustavnim delove Zakona o zaštiti, očuvanju i upotrebi jezika srpskog naroda i ćiriličnog pisma koji bi po mišljenju Bošnjaka i Hrvata mogli da se tumače kao osporavanje njihovog prava na čuvanje vitalnih nacionalnih interesa i kulturnog nasleđa na teritoriji Republike, latinica će biti odobrena.
Koje delove Zakona je Ustavni sud RS proglasio neustavnim, na osnovu kojih odredbi, te da li je moguće očekivati da recipročno, a na zahtev Srba, u perspektivi postupi i Ustavni sud BiH razgovaramo sa pravnikom Milanom Tegeltijom, savetnikom srpskog člana predsedništva BiH, i profesorom političkih nauka Srđanom Perišićem.
Odluka kao rezultat intervencija OHR-a
Ova odluka Ustavnog Suda RS, objašnjava Milan Tegeltija, direktna je posledica nametanja odluka OHR-a i visokog predstavnika.
– Prvo je uvedena konstituivnost naroda u Ustav RS koja nije postojala u Dejtonskom mirovnom sporazumu. Drugo, uvedeno je Veće naroda u Narodnu Skupštinu RS što je takođe posledica izmena Ustava. Da tih nasilnih izmena Ustava nije bilo koje su donete eksplicitnom odlukom visokih predstavnika do današnje situacije mi ne bismo mogli da dođemo – kaže Tegeltija, ograđujući se da on kao legalista bez obzira na izneti sud poštuje svaku odluku Ustavnog suda.
Nezavisni sudovi u RS
Kao na važnu činjenicu on ukazuje na stav RS koja je pokazala da je pravna država u kojoj postoji vladavina prava i u kojoj su sudovi, posebno Ustavni sud, nezavisni u donošenju svojih odluka, za razliku od Ustavnog suda BiH čije su sve odluke politički motivisne i instuisane.
Podsetimo da je iz Ustavnog suda saopšteno da se navedenim zakonom kada je reč o kulturnim i drugim manifestacijama koje se finansiraju ili sufinansiraju iz javnih sredstava favorizuje ćirilica u odnosu na latinicu te da s obzirom na to da konstitutivni hrvatski i bošnjački narod nacionalni identitet ne povezuju sa ćiriličkim pismom, ovakvo propisivanje znači i uskraćivanje slobode u izboru načina ispoljavanja ove identitetske odrednice.
Zakonodavac je, izneo je mišljenje Ustavni sud RS, postupio suprotno obavezi da, na Ustavom utvrđen način pod jednakim uslovima, obezbedi garancije očuvanja nacionalnog identiteta pripadnika svih konstitutivnih naroda.
Progon ćirilice u Federaciji traje
Srđan Perišić smatra da predložene izmene neće ništa bitno promeniti u karakteru zakona, jer će svi ostali delovi zakona koji se odnose na čuvanje i negovanje jezika i pisma ostati netaknuti.
– Ovim je RS samo pokazala da ni na ovaj niti bilo koji drugi način ona ne osporava pravo drugih naroda na čuvanje kulturnih identiteta. S druge strane, političko Sarajevo ne razmišlja u pravcu da bi trebalo poštovati kulturni identitet Srba te u Federaciji ćirilice nema nigde, a Srbi svoje kulturne organizacije koje deluju na prostoru Federacije i Sarajeva krijući označavaju svojim pismom“.
On podseća da su u delu Federacije ćirilični natpisi koji se nalaze na saobraćajnim znacima uništeni i prekriženi, te da je ćirilica izbačena iz administracije i javnog prostora.
„Ako pošaljete pismo na ćirilici na neku od adresa u Federaciji BiH to pismo neće stići, a u bankama će odbiti da prime uplatnice, popunjene ovim pismom. Ćirilica je u Federaciji proterana što je regulisano nekim nepisanim pravilima“.
“Uvažavanje” srpskog identiteta u Federaciji?
Na pitanje, ukoliko bi na adresu Ustavnog suda BiH stigla apelacija slične sadržine ali potpisana predstavnicimima Srba da li bi odgovor bio približan onome koji smo čuli iz Ustavnog suda RS, Tegeltija kaže da je to nemoguće.
– Ova odluka Ustavnog suda RS doneta je bez obzira što je zakon uvojio Parlament Narodne Skupštine RS. Tako nešto teško je zamisliti u Ustavnom sudu BiH kada su u pitanju interesi i ugrožena prava srpskog naroda. Ustavni sud BiH je politički instruisan i ima svrhu i nameru koja se ogleda u centralizaciji i unitarizaciji BiH. Sve odluke koje se odnose na ustavna pitanja usvaja većina u Sudu koji čine tri stranca i dva Bošnjaka. To je rezultat nasilnih intervencija i pokušaja da se Dejtonski sporazum u svojoj suštini promeni i da se umesto decentralizovane države kakva je predviđena, uspostavi unitarna BiH u kojoj bi entiteti bili puka forma bez bilo kakvih sadržaja.
U Sarajevu se, smatra naš sagovornik, ne može očekivati nikakav razum, bilo kakvo ustavno i zakonito ponašanje na šta ukazuje iskustvo, a ne neka slobodna procena.
A iskustvo govori, slažu se sagovornici Sputnjika, da kad god su bili u pitanju interesi RS i prava srpskog naroda, sve odluke institucija BiH, posebno Ustavnog suda BiH, bile su na štetu RS.
