Mitropolija crnogorsko-primorska, Narodna biblioteka Srbije i manastir Visoki Dečani, nakon 520 godina, ovih dana su vaskrsli jednu drevnu, starostavnu knjigu, jedan od najlepših spomenika ne samo naše kulture i duhovnosti – "Oktoih petoglasnik", jednu od pet knjiga štampanih krajem 15. veka na Obodu iznad Rijeke Crnojevića u prvoj ćirilskoj štampariji na slovenskom jugu.
Iako nepotpuno, jer knjiga, nažalost, nije sačuvana u celini, fototipsko izdanje "Oktoiha petoglasnika", upriličeno uz veliki jubilej, 520. godina od njegovog prvog izdanja, predstavlja veliki poduhvat i kulturni događaj od prvorazrednog značaja, iako je ova knjiga vekovima nepravedno stajala u zasenku "Oktoiha prvoglasnika", koji je sedam-osam meseci ranije ugledao svetlost dana kao prva ćirilska štampana knjiga na ovim prostorima.
Uzor Veneciji i Rusiji
Poznato je da su, osim "Oktoiha prvoglasnika", štampar, "grešni" jeromonah Makarije i njegovih sedam pomagača, za dve-tri godine štampali još četiri knjige – "Oktoih petoglasnik" (završen krajem 1594. godsine), "Psaltir sa posledovanjem", "Molitvenik" i "Četvorojevanđelje". 
Dejan Medaković, a i mnogi drugi znalci i istraživači, misle da je "Oktoih petoglasnik" najlepše i tehnički najbolje izvedena knjiga ove štamparije i da je upravo ona poslužila kao uzor mnogim štamparima kasnije, do Vlaške na jednoj i Venecije na drugoj strani, a kasnije i do Rusije.
– Najraniji podatak o "Oktoihu petoglasniku" iz Crnojevića štamparije zapisao je dvadesetih godina XIX
stoleća arhimandrit šišatovački Lukijan Mušicki u svojoj bibliografiji srpskih knjiga, koja se nalazi u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u Beogradu – kaže Jovan Markuš, jedan od poznavalaca i istraživača crnogorske kulture i duhovnosti, odnosno istorije Mitropolije crnogorsko-primorske.
– Mušicki je verovatno "Petoglasnik" video u nekom sremskom manastiru i pri razgledanju je ustanovio veličinu knjige, godinu štampanja (1494), podatak da je izišla "iždivenijem Đurđa Crnojevića, voevodi zetskago" i utvrdio da ima 34 tabaka, što znači da je imala 272 lista.
Vuk Karadžić je takođe zabeležio da postoji i ‘druga polovina’ "Oktoiha", da bi tek 1951. godine protojerej Lazar Mirković pronašao u manastiru Dečani oštećen i nepotpun primerak "Oktoiha petoglasnika", koji je reprodukovan u ovom fototipskom izdanju.
"Pre nego što je došao u posed manastira Dečana, ovaj petoglasnik je pripadao crkvi u Kučima, u Crnoj Gori", zapisao je 1973. godine Svetozar St. Dušanić, nekadašnji upravnik Muzeja Srpske pravoslavne crkve.
On ne kaže o kojoj se crkvi u Kučima konkretno radi, ali dodaje da je tom hramu knjigu poklonila neka monahinja Ana 1684. godine.
ŽMEĐUNAS:Dubok trag Oktoiha
– Vreme Obodske štamparije, vreme cetinjskog "Oktoiha", po mnogo čemu je bilo slično vremenu u kojem naš narod danas živi. Pokolenje koje je u 15. veku bilo na ivici iščeznuća, posmatrano ljudski i istorijski, ostavilo je duboke tragove i velika dela, a među njima najzanačajnije, ne samo za naš narod, nego i za sve Južne Slovene, za sve Slovene i uopšte za tadašnju evropsku civilizaciju, ostavilo je, na Cetinju, knjigu "Oktoih" – veli mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, koji smatra da bi se vreme sadašnje mirne duše moglo proglasiti "za vreme borbe protiv "Oktoiha", protiv njegove pouke, njegovog sadržaja, protiv njegovog značenja i njegovih simbola; u Crnoj Gori, nažalost, ta borba se pretvorila u uništavanje ćirilice, pisma "Oktoiha"…"
|
Azbuka ćirilska
Serafimovi zapisi |
