Građani Srbije birali su 3. aprila predsednika i parlament, a u Beogradu, Boru i još 11 opština lokalnu vlast. Parlamentarni izbori su 13. od uvođenja višestranačja pre 32 godine i deseti presednički. Vlada koja će biti formirana na osnovu glasova birača, biće 17. od 1990. Pravo glasa imalo je 6.501.689 birača koji su se izjašnjavali na 8.255 biračkih mesta.
Na ovim izborima je bilo prijavljeno 40.000 državljana Srbije u dijaspori, što je najviše od 2004. kada su dobili pravo glasa. Glasali su u 34 države. Prema podacima CRTA-e najviše prijavljenih je bilo u BiH 11.120, u Austriji 16.557, Nemačkoj 7.553, Francuskoj 1.182…
Na listiću za parlamentarne izbore su: “SNS-Aleksandar Vučić, Zajedno možemo sve”, “Ivica Dačić-premijer Srbije”, “Savez vojvođanskih Mađara – Ištvan Pastor”, “Dr Vojislav Šešelj-SRS”, “Marinika Tepić, Ujedinjeni za pobedu”, “Miloš Jovanović, Nada za Srbiju”, “Milica Đurđević Stamenkovski- Srpski zavetnici”, “Muftijin amanet-Stranka pravde i pomirenja”, “Moramo- Akcija-Ekološki ustanak-Ćuta-Ne davimo Beograd-Nebojša Zelenović”, “Suverenisti-Saša Radulović, DJB-Milan Stamatović-ŽS, Jovana Stojković ŽZS”, “Boško Obradović-Dveri-POKS-Miloš Parandilović”, “Zajedno za Vojvodinu- Demokratski savez Hrvata i ŽV”, “SDA Sandžaka-dr Sulejman Ugljanin”, “Boris Tadić-Ajmo ljudi”, “Alternativa za promene-Albanska demokratska alternativa”, “Koalicija Albanaca doline”, “Otete bebe-Ana Pejić” i “Romska partija – Srđan Šajn”. Cenzus je tri odsto za ulazak u parlament, a za liste manjina je utvrđen “prirodni prag” koji je ispod tog procenta.
Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže da prioritet novog saziva treba da bude ugradnja vojne i političke neutralnosti u srpski Ustav.
– To treba uraditi, jer su pritisci Zapada na Srbiju sve jači zbog stava prema Rusiji. Takođe ubaciti i da Srbija, bez rešenja Ujedinjenih nacija, nikome ne uvodi sankcije. O ovome bi se na referendumu izjasnili građani, a potvrdio parlament, pa bi i takvom procedurom pritisci bili sprečeni, jer vlast ne može da donosi odluke koje su drugačije od narodne volje – pojasnio je Anđelković za “Vesti”.
Nekadašnji poslanik Miladin Ševarlić, poljoprivredni stručnjak koji se svojevremeno u parlamentu pojavio u srpskoj narodnoj nošnji sa šajkačom, kaže za “Vesti” da nestašica hrane kao svetski problem broj 1, treba da bude prioritet i u Srbiji:
– Savetuje da država minimalno izdvoji pet odsto za poljoprivredu, a da minimalna zarada ne ide ispod 80 odsto minimalne potrošačka korpe, a minimalna penzija ispod 60 odsto…
Kandidati
Kandidati za predsednika, prema redosledu na glasačkim listićima su: 1. Miša Vacić, Srpska desnica, 2. Biljana Stojković, Moramo, 3. Branka Stamenković, Suverenisti, 4. Zdravko Ponoš, Ujedinjeni za Srbiju, 5. Milica Đurđević, Zavetnici, 6. Aleksandar Vučić, SNS-SPS-SVM, 7. Miloš Jovanović, NADA i 8. Boško Obradović, Patriotski blok.
Predsednik Srbije postaje kandidat koji je u prvom krugu dobio više od polovine glasova izašlih na izbore. Ako niko ne pređe 50 odsto, dva kandidata sa najviše glasova, kroz 15 dana idu u drugi krug, a predsednik države postaje, onaj ko dobije veći broj glasova.
Besprekorna organizacija
Državljani Republike Srbije u Italiji glasali su u pet gradova – Vićenci, Valdanju, Trstu, Milanu i Rimu. Naši sunarodnici koji žive u regionu Veneto izjašnjavali su se u Vićenci i Valdanju. Na biračkom mestu u Vićenci, u filijali Opštine, u Viale della Pace, naši zemljaci su od sedam ujutru pohitali na glasanje.
Radiša Stanojević, rodom iz Maleševa kod Golupca, koji živi u mestu Montekio Mađore, kaže za “Vesti” da mu je čast što može da ostvari građansku dužnost:
– Zahvalni smo što je organizovano glasanje i za za nas koji živimo daleko od rodne grude. Pošto sam i član biračkog odbora, uverio sam se da je sve bilo besprekorno organizovano, na jednom, rekao bih, visokom nivou. Imamo 271 upisanog za glasačko mesto u Vićenci i 250 za Valdanjo.
R. Rajić Ristić
Tri biračka mesta
Srbi u Švajcarskoj, koji su se registrovali za glasanje u inostranstvu, mogli su da glasaju u Bernu, Cirihu, Luganu. U Cirihu se glasanje organizovalo u prostorijama Generalnog konzulata Srbije, gde su biračko pravo mogla da iskoriste 1.564 građana. Među prvima je glasao i konzul Mihailo Šaulić.
– Biračko mesto broj 73 u Cirihu otvoreno je u sedam sati. Sve protiče u najboljem redu, u skladu sa propisima RIK-a. Ukupno je prijavljeno 1.564 glasača – istakla je Sanja Stojanac, predsednica biračkog odbora.
U Luganu je glasanje organizovano u Kongresnom centru. Pravo glasa na biračkom mestu u Ambasadi Srbije u Bernu imalo je 366 državljana Srbije.
– Glasanje je proteklo u redu. Desetak hiljada ljudi živi u okolnim kantonima, pa mi se čini da se za izjašnjavanje na biračkom mestu u Bernu prijavilo malo ljudi – smatra Aleksandar Micić.
R. Perić
Veliki odziv
U prostorijama Udruženja Srba u Austriji u Beču juče su otvorena tri biračka mesta na kojima su naši državljani mogli da glasaju na predsedničkim i parlamentarnim izborima u Srbiji. Odziv birača bio je tri puta veći u odnosu na prethodno izjašnjavanje. Prijavilo se 3.538 građana
Glasanje je u Austriji održano još i u Generalnom konzulatu Srbije u Salcburgu, gde je mogućnost da glasa imalo 276 državljana Srbije, kao i u Počasnom konzulatu u Lincu, gde su svoje pravo glasa mogla da iskoriste 163 birača.
Z. Mirković
I dužnost i čast
Milisav Mića Aleksić, naš Parižanin poreklom iz Kosjerića, znan kao najveći srpski dijasporski aktivista tokom proteklih nekoliko decenija. Istina, u poslednje vreme se penzionerski primirio, pomalo i potisnut novim generacijama, a ipak je i dalje perjanica rodoljubivosti, pa zatreba li – priskoči, zaškripi li – podmaže. O aktuelnim izborima za naše danas i sutra, stižući pred dva pariska glasačka mesta u Kulturnom centru Srbije, ovako je govorio:
– Mi Parižani iz Saveza Srba Francuske godinama smo se, i kao kao inicijatori, borili da Srbi u rasejanju dobiju pravo glasa. Ja sam, kao predstavnik nas u rasejanju, izabran sa zadatkom da radim na predlozima za novi Ustav Srbije, pri čemu sam insistirao da srpska dijaspora uđe u Ustav, da ima pravo da bira i bude birana. I, uspeli smo da biramo, da glasamo, ali nismo uspeli da uđemo u Skupštinu Srbije. Ja smatram da je obaveza svakog građanina da obavi svoju dužnost i izađe na izbore, što je i čast za sve nas, uostalom, borili smo se da ne budemo građani drugog reda.
Uzorni aktivista Mića Aleksić rekao je i ovo:
– Pored teškoća, zabrinutosti, ratnog stanja u Ukrajini i tragičnog odraza na celi svet, ipak mislim da je zadovoljavajući broj prijavljenih, na primer, u Parizu oko 1.250, pa smo i prvi put podeljeni na dva biračka mesta. Ja sam jedan od glasača sa spiska i ponosim se što će je moj glas uvršten u kolektivno pravično vaganje.
O. Đoković
