Ukupno sedam kandidata ulazi u predsedničku trku u Austriji na izborima 9. oktobra, pošto su, do isteka roka za predaju potpisa, uspeli da prikupe neophodnih 6.000 glasova podrške.
Na predsedničkim izborima u Austriji glavni favorit je trenutni predsednik Aleksander van der Belen, ali su šanse velike da će biti neophodan drugi krug glasanja.
Van der Belen je kao poslednji predao potpise podrške, a prikupio je oko 25.000.
– Želim da pobedim u prvom krugu – poručio je.
Eksperti, međutim, ukazuju da to neće biti tako lako, pa tako politikolog Katrin Štajner-Hemerle ističe da on predstavlja politički sistem koji je trenutno snažno kritikovan.
Slično komentariše i Kristof Hazelmajer iz instituta za istraživanje javnog mnjenja IFDD, koji smatra da je problem Van der Belena što ima podršku aktuelnog političkog sistema, u koji su građani, zbog svih kriza, kako kaže, izgubili poverenje.
Kandidat Slobodarske partije Austrije (FPO) Valter Rozenkranc zbog toga ima veliku šansu da uđe u drugi krug izbora.
I sama činjenica da je više kandidata, povećava verovatnoću održavanja drugog kruga pošto su manje šanse da jedan takmac dobije više od 50 odsto glasova u prvom krugu glasanja.
U prvom krugu Rozenkranc nema šanse da pretekne Van der Belena, jer u trci za predsednika ima još tri kandidata desnog tabora, kojem i sam pripada.
Glasove birača FPO pokušaće da pridobiju i advokat Tasilo Valentin, poznat po svojim kolumnama u bečkom dnevniku “Kronen cajtung”, ali i bivši političar “Saveza za budućnost Austrije” (BZO) Gerlad Gros, kao i lider antivakserske stranke “Ljudi, slobode, osnovna prava” (MFG) Mihael Bruner.
U trci za predsedničku funkciju je i muzičar i lekar Dominik Vlazni, koji je levičar i koji će, kako se predviđa, privući mlade i urbano stanovništvo.
Na izbornom spisku naći će se i ime proizvođača cipela Hanriha Štaudingera.
Sa sedam kandidata izborna lista 14. predsedničkih izbora ima rekordnu dužinu.
Samo je na prvim direktnim izborima za predsednika Austrije 1951. godine, i na prošlim predsedničkim izborima 2016. sa šest kandidata bio sličan broj.
I tada predsednički izbori, za razliku od ostalih, morali su biti rešeni drugim krugom glasanja.
