Dve stvari su nam skrenule pažnju ove nedelje. Sukobi, rat, pobuna, kako god nazvali tragediju u Ukrajini, doneli su pred naše novinare i mnogo dilema u vezi s pisanjem slovenskih toponima na teritoriji Ukrajine, onoj istoj na koju su se, toržestveno, sredinom 18. veka iselili Srbi, šta drugo nego ratnici, koji nisu hteli da budu paori, da im se sela ušore i uniforme oduzmu. Sjajna hronika trenutnog beščašća u Odesi izašla je u listu "Vreme" s jednom spornom, nažalost prvom, rečenicom u kojoj piše da se "za građanski rat u Ukrajini može reći da je 2. maja počeo pre utakmice harkovskog Metalista i odeskog Černomorca". Kao što navijači Zvezde dobro znaju, fudbalski klub iz Odese koji je letos ponizio njihov klub zove se Černomorec. Sada se postavlja pitanje da li je pravilna promena "Černomorec, Černomorca". Naravno da nije. Bez obzira na to što reči s teritorije nekadašnjeg srpskohrvatskog jezika ne gube "e" u ovim slučajevima, pa imamo primere tipa "Vrhovec, Vrhovca" i "Kumrovec, Kumrovca", kada govorimo o stranim imenima na -ec treba istaći da ona u svim slučajevima zadržavaju "e", pa imamo "Muromorec, Muromoreca", "Ludogorec, Ludogoreca" i "Černomorec, Černomoreca". U rečenici trebalo da piše "odeskog Černomoreca", dakle sa "e" koje se nije smelo izgubiti.
Šta tek reći za rečnik naših farmaceutskih i medicinskih glasila i reklama. Primer koji navodimo je iz reklame dostupne pacijentima u jednoj ambulanti u centru Beograda. To parče papira spominje nekakvih "30 randomizovanih placebo – kontrolisanih studija". Na stranu to "kreativno" korišćenje crtice bez mnogo smisla, šta su "randomizovane studije", dame i gospodo, ko to razume i kako to da shvati penzionerka s napadom virusa u čekaonici? To što jedan od 1.000 pacijenata razume da je reč o metodi slučajnog uzorka nikome nije važno. Bolje je njima da pišu strane reči da bi ispali pametni i važniji nego što jesu.
