Prema teoriji biocentrizma smrt nije konačna kao što to mi mislimo. Glavna premisa teorije je da je život ishodište koje stvara svemir, a ne da svemir stvara život.
To znači da naša svest određuje oblik i veličinu svega u svemiru, pa se prostor i vreme ne kreću ovom brzinom, nego smo ih mi tako složili u glavi, pa ih tako doživljavamo.
Ako osoba prihvati da su prostor i vreme samo konstrukti našeg mozga, naša percepcija realnosti, sledi zaključak da ideja besmrtnosti postoji u svetu u kojem nema granica u prostoru i vremenu. To znači, po teoriji biocentrizma profesora Lanze, da fizička smrt nije konačna, piše “BeforeIt’sNews”.
Njegovu teoriju podržavaju i ona Iana Stivensona koji je na primeru dečaka Sema dokazao da reinkarnacija postoji. Dečak je, naime, rođen godinu i po nakon što mu je umro deda. Kada je imao 18 meseci, otac mu je menjao pelenu, u tom trenu dečak ga je pogledao i rekao: “Kada sam bio u tvojim godinama ja sam mijenjao tvoje pelene”.
Stivenson ima oko 2.500 slučajeva u kojim postoji dokazi da je dete zapravo reinkarnacija nekog prošlog života. Dokaz za to leži u sećanjima male dece.
