– Švajcarski narod je odlučio. Znali smo da 9. februara može da odluči ili jedno ili drugo. Sada su okolnosti drugačije iako se radi o istoj stvari – rekao je Burghalter aludirajući na jasnu poruku Brisela da će EU raskinuti ceo set ugovora sa Bernom ukoliko kvote ipak budu uvedene što bi nanelo veliku ekonomsku štetu Švajcarskoj čija se ekonomija bazira na izvozu.
O strancima i neutralnostiKoliko je tema sprovođenja februarkog referenduma važna govori i činjenica da su stranci juče bili glavna tema u svim govorima zvaničnika povodom nacionalnog praznika Švajcarske. Pored toga, svi su pominjali i neutralnost, a poslanik Oskar Frajzinger čak je pokrenuo potpisivanje peticije za odbranu neutralnosti "pod pritiscima da Švajcarska učestvuje u sankcijama protiv Rusije". |
Burgahalter je ocenio da u Evropskoj uniji, kojom trenutno predsedava Italija, postoji razumevanje za to da o problemu imigracije mora da se razgovara, da mora da se traži "uravnoteženo rešenje".
– Ako se do rešenja ne dođe, moraćemo da raskinemo ugovor o slobodnom kretanju – rekao je Burghalter.
Da podsetimo, Evropska komisija nedavno je poslala pismo Bernu u kome se izričito negativno odgovora na zahtev Berna da se Šengenski ugovor o slobodnom kretanju i razmeni adaptira za švajcarske prilike. Jasno kaže da nema govora o novim pregovorima o slobodnom kretanju i o uvođenju kvota.
Posle februarskog referenduma švajcarska vlada (Federalni savet) odlučila je da ograniči ulazak stranaca i uspostavi kvote za takozvane prekogranične strane radnike, za strance koji žele kraće da borave u Švajcarskoj i za one koji bi želeli da se u njoj nastane. Nove mere trebalo bi da se primenjuju od februara 2017. godine.
Ova odluka dovela je Bern u neizbežan sukob sa Briselom i odrednicama ugovora o slobodnom kretanju čiji je Švajcarska potpisnik. Vlada u Bernu, međutim, nije imala mnogo izbora jer je po ustavu obavezna da sprovede u delo odluke za koje je narod glasao na referendumu.
Šengen dovodi 80.000 Evropljana godišnjeReferendum o ograničavanju masovne imigracije održan je 9. februara na inicijativu Narodne partije, stranke koja se nalazi na krajnjoj desnici u parlamentu. Inicijativa je pobedila s minimalnom prednošću dobivši 50,3 odsto glasova. Broj priliva stranaca naglo se povećavao od 2002. godine od kada je Bern počeo da pristupa Šengenskom ugovoru. U proseku više od 80.000 Evropljana nastanjivalo se u Švajcarskoj svake godine. Primenom kvota broj godišnjeg priliva stranaca sveo bi se na 8.000 |
Povinujući se rezultatu referenduma od 9 februara, vlada švajcarske konfederacije je odlučila da kantoni dobiju ovlašćenja da preduzmu dodatne mere kako bi zaštitili svoje tržište rada od stranih radnika. Ovu odluku tražio je pre svega najjužniji kanton Tićino.
S obzirom na ekonomsku i svaku drugu štetu koju će ove mere doneti Švajcarskoj, kao što je najavio Didije Burghalter, Švajcarci će biti pozvani da izađu na neku vrstu "popravnog ispita" i dobiju priliku da na novom referendumu ponište odluku februarskog glasanja.
