U selu Rečka kraj Negotina prvi put je održan Festival vina, a predstavljeni su najbolji proizvodi domaćih vinarija. Rečka ima oko 220 stanovnika, više od 100 hektara pod vinogradima, pet registrovanih vinarija i brojna seoska gazdinstva koja gaje grožđe i proizvode vina i rakije. Pred posetiocima se našla vina iz vinarija i domaćinstava Mikić, Đorđević, Milošević, Petrović, Janković, Zdravković, Milovanović i Ilić, koja su se prethodnih godina vidno izdvojila u ponudi proizvoda Negotinskog vinogorja.
Festival je počeo u dvorištu Vinarije Mikić, najveće u Rečkoj, koja je jedan od organizatora. Brojni gosti su dočekani bogatom trpezom na nekoliko stolova, a posle dobrog zalogaja mogli su da degustiraju crna i bela vina koja Mikići proizvode. Za ovu priliku na degustaciju je stigao i pun autobus gostiju iz Novog Sada i okoline, koje je doveo Nebojša Đorđević. Đorđević živi u Novom Sadu, rodom je iz Rečke, a sa Dejanom Mikićem i Goranom Jankovićem je oko Uskrsa ove godine inicirao organizovanje festivala. Njih trojica su počela da traže pravi datum kako se ne bi poklopili s drugim sličnim manifestacijama ovog kraja. Sami su osmislili koncepciju, a potom se uključila i Opština Negotin.
Iz Vinarije Mikić su svi otišli u centar sela gde su degustirana vina i ostalih proizvođača iz Rečke. Među onima koji su pažljivo probali vina bili su i Krsta Dinulović i Mile Jovanović iz Mokranja, povratnici iz Nemačke. Na postavljenim štandovima je bilo i rakije, meda, mekika. U kazanu je spreman srneći gulaš, a nije izostao ni vrhunski roštilj. Festival je podsetio na istorijat proizvodnje grožđa i vina u Negotinskoj Krajini. Upriličena je demonstracija muljanja grožđa i proizvođenja vina na tradicionalan način, a širu koja je potekla mogli su da probaju svi koji su to poželeli. Bilo je klasične muzike, stihove o vinu recitovalo je nekoliko pesnika, govorilo se o vinskom bontonu promovisan je i potpuno obnovljeni Dom kulture u Rečkoj. Posetioci svih generacija program ispred Doma kulture su mogli da prate i na video-bimu. Potom je program nastavljen u Domu kulture.
Vladimir Veličković, predsednik Opštine Negotin, koji je pozdravio sve učesnike i posetioce, ističe da je evidentno da Rečka ima najviše vinara i vinograda u Opštini Negotin. Prema njegovim rečima ova manifestacija je trebalo mnogo ranije da se organizuje s obzirom na to da su Rajac i Rogljevo krenuli to da rade malo ozbiljnije pre nekoliko godina.
– Smatram da je Rečka trebalo prva da počne jer ima najveći potencijal, ima puno vinara koji imaju najkvalitetnije vino. Naravno, ima dobrih vinara i vinograda i po drugim katastarskim opštinama, ali Rečanci imaju najviše vinograda i najbolje vino. Očekujem da ćemo se naredne godine sastati sa svim Rečancima koji su spremni da ovo guramo na još viši nivo uz pomoć Opštine Negotin. Na kraju želim da vam kažem da mi je drago što vas ovoliko ima, što ste izneli svoje proizvode i što su Negotinci iz grada i okolnih sela došli da podrže ovu manifestaciju i daju podršku našim Rečancima. Nadam se da je današnji skup motivacija da naredne godine bude još bolje – poručio je Veličković.
Dejan Mikić, jedan od organizatora ove manifestacije i vlasnik Vinarije Mikić, povratnik je iz dijaspore i proizvodi 40 do 50.000 litara vina godišnje sa 14 hektara vinograda.
– Baviti se vinogradarstvom je sigurno teži posao nego onaj što se radi u inostranstvu, ali me vinogradarstvo mnogo više ispunjava i zato sam se odlučio da se vratim ovde sa suprugom Draganom posle 30 godina boravka u Austriji. Ja sam sedma generacija vinogradara u porodici, a ove nove vinograde smo zasadili 2007. godine i od tada se bavim aktivno ovim poslom. Od crvenih vina proizvodimo kaberne sovinjon, merlo, pino noar i crnu tamnjaniku kao desertno vino, to je onako naš sinonim za prepoznavanje Negotinske Krajine. Od belih vina šardone, sovinjon i traminac – kaže Mikić.
Dodaje da su Festival vina organizovali uz pomoć meštana i kolega vinara iz Rečke, ali i onih koji su poreklom iz sela a žive u drugim mestima.
– Festival je prvobitno osmišljen da zakuska i degustacija vina budu u vinogradu uz zvuke klasične muzike Stevana Mokranjca, međutim vreme nam nije baš išlo naruku, pa smo to prebacili u vinariju i centar sela – pojašnjava Mikić.
Tri R
Nebojša Đorđević je rođen u Novom Sadu, a njegov otac Žika je rođeni Rečanac.
– Sećanjem na mog pokojnog oca, ovu manifestaciju smo organizovali zajedno sa ostalim vinarima iz Rečke uz želju da promovišemo ovaj kraj i celu Negotinsku Krajinu s akcentom na Rečku. Kako volim to da kažem, to su čuvena tri “R” Negotinske Krajine – Rečka, Rajac i Rogljevo. Treba sve da ih promovišemo, da se držimo zajedno jer vino širi ljubav i spaja ljude na najlepši mogući način. I to je poenta celog ovog događaja, jer planiramo da festival održavamo svake godine, tako da se nadamo da ćemo sledeće godine napraviti još veću i lepšu manifestaciju. Hvala svima koji su nas maksimalno podržali – izjavio je Nebojša Đorđević.
Porodična tradicija
Toplica Đorđević iz Rečke je takođe jedan od proizvođača vina.
– Moja porodica se od davnina bavila vinogradarstvom, a ja sam obnovio vinograde 2009. godine. Imam oko dva hektara u rodu i planiram još neku sadnju. Gajim crnu tamnjaniku, crni burgundac, kaberne sovinjon i šardone. Ako nešto voliš i želiš da se posvetiš tome, onda posao oko vinograda nije težak. Pre svega iz zadovoljstva, pa tek posle i neka zarada. Višak grožđa prodajem manastiru Bukovo, vino uglavnom proizvodim za sebe, a ako ima nešto viška, onda prodajem po kafanama – kaže Toplica.
Nema radnika
I porodica Ace Miloševića iz Rečke se vinogradarstvom bavi od davnina.
– Prvo je to radio deda, pa onda otac, sada ja i žena. Više od 100 godina naša porodica gaji vinovu lozu. Imamo dva i po hektara vinograda. Od grožđa gajimo župljanku, prokupac, hamburg, game, burgundac i kaberne. Sada je malo lošija bila letina, ali proizvodimo u proseku oko vagon i po ili 15 tona vina. Bavimo se i proizvodnjom lubenica, ove godine smo sadili oko oko hektara lubenice i hektar i po šljive. Posao i ne bi bio toliko težak, ali je problem naći radnike. Nema nigde radnika, pogotovo kada je berba, nađu se
poneki, ali to je mnogo retko. Što se tiče zarade, ima je, ko radi taj i zaradi – kaže Aca Milošević.
Loza na špaliru
Dragan Milovanović iz Rečke se vinogradarstvom bavi od 2010. godine.
– Od prvog dana primenjujem savremeni način gajenja vinove loze na špaliru, tako je 13 godina. Imam samo 30 ari vinograda za sopstvene potrebe i oko 1.200 litara, po 500-600 belog i crnog vina. Gajim samo dve sorte grožđa, beli sovinjon i kaberne sovinjon. To je samo za kućnu potrebu, a višak za prijatelje, poznanike, za slave. Nešto malo i na pijaci prodajem, mada se na pijaci ne ceni toliko kvalitet, samo da je jeftino. Ali ko kupi za slavu onda već kreće lanac preporuke – priča Dragan, koji se među Prvima odazvao pozivu organizatora festivala.
U vinogradu odmalena
Nenad Ilić iz Vinarije Ilić ima 23 godine i od dede i oca je nasledio tradiciju obrađivanja vinograda i proizvodnje vina.
– Oni su se time bavili 50-ak godina, a ja ću da nastavim. Počeo sam odmalena, a u prethodne dve-tri godine aktivno učestvujem sa ocem u obrađivanju vinograda i malo se više interesujem za vinogradarstvo. Imamo oko 11 hektara vinograda, ali imamo i voćnjake po hektar dunje i šljive. Takođe i 140 košnica pčela. pa proizvodimo med i propolis. Od grožđa gajimo kaberne sovinjon, rajski rizling, sovinjoj blank, tamnjaniku, burgundac, smederevku, game i još neke starinske loze – kazuje naslednik Vinarije Ilić.
Ponosna na rodno selo
Suzana Simić Nahbargauer živi i radi u Beču, u Rečku je došla baš zbog Festivala vina.
– Došla sam specijalno na nekoliko dana u moju rodnu Rečku povodom ove manifestacije i veoma sam ponosna što se ovakav festival organizuje u našem selu. Veoma sam impresionirana svime što su izložili naši meštani, zakuskom, vinima i na kraju i muzičkim programom, gde nas je Goca Tržan sve zajedno razveselila uz finu degustaciju vina – kaže Suzana.
