Završna svečanost 87. Vukovog sabora održana je u nedelju u Tršiću, rodnom selu Vuka Stefanovića Karadžića.
– Vuk je znao da je znanje moć, ali je istovremeno smatrao da neznanje i nerad, na žalost, ne znače nemoć. Naprotiv, govorio je da je “život kratak, ali da njegov trag ume dugo trajati”. Vuk znao da se mora stvarati društvo i država gde je nauka na dohvatu svakog čoveka, jer mudri ljudi “ne seju i ne žanju” nego kopaju i rastresaju zemlju za njen dalji kulturni opstanak – poručio je Vidoje Petrović, gradonačelnik Loznice.
Tradicionalnu saborsku besedu održao je književnik Janko Vujinović, koji je, pored ostalog, kazao da se mogu izmišljati njegova imena, ali “jezik ostaje ono što jeste, suštastvo međusobnog razumevanja”. Kako je rekao, breg i livada isto znače i na Velebitu i Papuku, i na Jahorini i na Durmitoru. Reka je rijeka, svugde – svugdje i svugđe! Opojno miriše mirisa seno, sijeno i šjeno sa Zlatibora, Romanije i Komova.
– Reč ne zarezuje izmišljene granice, ne treba joj pasoš! Pa i medvedi sa planine Tare pređu Drinu i povrate se odakle su, svojevremeno, za vreme bratskog, verskog sukoba po BiH, potpaljenog od raznih spoljnih država, na ovu stranu prešli. Istina, kad prepliva Drinu medvedu se može reći i medvjed, pa i međed! Kao što se ne može zaustaviti ptica i voda, tako i naša vukovska reč nema granice. Bez obzira na to kako taj jezik tamo imenuju! A jezik, davno je rečeno, formira našu svest. Iako je zapisao da se u Tršiću rodio i uzrastao te misli da na svijetu nema ljepšega mjesta od Tršića, niti ljepše zemlje od Srbije, Vukov zavičaj je daleko širi od Jadra i Podrinja, pa i od Srbije u ondašnjim pa i sadašnjim granicama – kazao je besednik i poručio da je ”Vukov zavičaj srpski jezik”.
Vuk je znao slušati i gledati, kazao je Vujinović i podsetio da je reformator azbuke prva slova naučio od Jefte Čotrića i slučajnih, retkih pismenih prolaznika.
– Učio je taj gde god da je bio! Pa i u ovdašnjem manastiru Tronoši. Vuk je sa Dositejem, podigao ustanak u kulturi i izgarao u njemu – rekao je besednik dodajući da se u kulturnom prevratu krenulo od jezika.
U znaku Dositeja
Programi 87. Vukovog sabora bili su su u znaku Dositeja Obradovića, velikog srpskog prosvetitelja i prvog ministra prosveta u Srbiji. Tokom trajanja manifestacije, od 14. septembra, izvedeno je desetak različitih programa u Loznici i Tršiću. Posle besede na saborištu je izvedena predstava ”Dositej u Srbiji”. Vukov sabor traje od 1933, a od 2012. upisan je u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.