Sergej Jesenjin jedan je od najznačajnijih ruskih pesnika između dva svetska rata. Uživao je veliku popularnost, naročito kod mladih čitalaca, u Rusiji i u svetu. Bio je pesnik prirode, snažnih osećanja i strasti.
Jesenjin važi za jednog od najboljih i ujedno najomiljenijih pesnika Rusije. Zbog porekla sa sela, on je sebe smatrao “pesnikom sela”, i u mnogim svojim delima bavio se životom na selu.
Najpoznatija dela su mu roman u stihovima “Ana Snjegina”, “Pesma o keruši”, “Ispovest mangupa”, “Kačalovljevom psu” i poema “Crni čovek”.
Ovako je Jesenjin govorio o Srbiji:
U svom sonetu “Greciя” Jesenjin slavi Srbiju, a Grčku kori zbog pasivnosti i dvoumljenja. Učinio je to kao budući vojnik na ruskom frontu Prvog svetskog rata. Pozvan u vojsku u Petrogradu, 25. marta 1916, upućen je u Carsko Selo i raspoređen u posadu sanitetskog voza broj 143.
Nastanak soneta “Grčka” podsticalo je i pisanje ruskih novina, početkom 1915, o neslozi Grka da stupe u rat: jedni su za saradnju sa Nemcima, drugi naklonjeni Antanti. U svom sonetu u moskovskom časopisu (Ognivo, 1915), Jesenjin je, za podstrek Grcima, pomenuo slavne iz njihove drevne istorije – junake Trojanskog rata i Homerove “Ilijade”. A u poslednjoj strofi, uputio je Grčkoj jarke reči ohrabrenja: “Britak mač izvuci. Budi sestra srpska”.
Navodno su i ovo reči ruskog pesnika o srpskom narodu, ali za sada nema potvrde autentičnosti:
“Daleko, ispod Karpata, tamo gde dve reke teku kroz ravnicu, postoji jedan narod. Seljački i žilav, nalik ruskom narodu. To je srpski narod. Težaci koji ljube zemlju i nebo slovenskom ljubavlju za zavičaj. Ćudljivi, ali topla srca.”
