Recesija u Nemačkoj čije firme u Srbiji zapošljavaju skoro 80.000 ljudi, ne bi kod nas trebalo da prouzrokuje dramatične posledice, ni ostanak ljudi bez posla, ali bi trebalo da bude signal da ozbiljnije planiramo ekonomski razvoj zemlje, smatra konsultant za strana ulaganja, Mahmud Bušatlija.
Nemačka je ušla u recesiju pošto je na kraju prvog kvartala ove godine, kao i po završetku prethodnog, njena privreda zabeležila negativan privredni rast. Posle privrede u minusu dva tromesečja zaredom, za ekonomiste je to bio znak da je i dalje najjača privreda EU i zvanično ušla u zrecesiju.
Šta nam može recesija u Nemačkoj
Prema podacima Nemačko-srpske privredne komore s kraja januara, Nemačka je najveći spoljnotrgovinski partner Srbije i godišnja trgovinska razmena dve zemlje dostigla je vrednost od 8,3 milijarde evra. Nemačke kompanije u Srbiji zapošljavaju oko 78.000 ljudi.
Hoće li se ostvariti predviđanja da će taj broj do kraja 2024. godine porasti na oko 100.000, ili će recesija, pa sve ako i izađe iz nje u narednom kvartalu, verovatno skroman privredni rast Nemačke našim zaposlenim u njenim firmama u Srbiji zapretiti gubitkom posla?
Bušatlija za Sputnjik kaže da možemo očekivati neke uticaje recesije koja će u Nemačkoj, po njegovom mišljenju, potrajati, ali ne veruje da će ljudi kod nas zbog recesije u Nemačkoj ostati bez posla. Zašto bi se, dodaje on, Nemci povlačili odavde sve dok imaju pogodnosti u pogledu jeftinih energenata i radne snage, a država još subvencioniše njihove troškove za plate zaposlenih.
Ne da nemačka država
– Jedino ako propadne firma u Nemačkoj pa onda nema više smisla da ona nastavi da radi ovde. Ali toga neće biti mnogo, jer nemačka država gleda da prežive svi i kada je recesija u pitanju, tek onda se zalaže da te velike firme ne propadaju – objašnjava Bušatlija.
On podseća da su nemačke firme ovde uglavnom one čiji proizvodi ne idu na slobodno tržište, već prave komponente za kompanije u Nemačkoj. Zato tek u slučaju da tamo uđu u probleme to može da se odrazi i na ove ovde. Bušatlija, međutim, ne veruje da će toga biti u meri da bi moglo da zabrine najveći broj naših ljudi, ali kaže da svakako treba da nas brine.
Recesiju u Nemačkoj i eventualno drugim razvijenim evropskim zemaljama, poput Velike Britanije, koju ekonomisti već najavljuju, Bušatlija vidi pre svega kao signal da se ozbiljnije posvetimo planiranju našeg ekonomskog razvoja.
On je mišljenja da možemo da imamo tržište okrenuto na sve strane sveta, od Kine, preko Irana, Saudijske Arabije, Afrike, ali to treba da planiramo, da znamo šta nam je sada prirotet koji će dati željeni rezultat za 25 godina.
