Gotovo svaka kuća ima bar jedan kuvar, a ugostitelj Zlatko Puntijar iz Zagreba kolekciju u kojoj se nalazi više od tri hiljade kuvara iz celog sveta, kao i više od dve hiljade jelovnika i više od hiljadu turističkih vodiča.
Deo te kolekcije, oko 300 primeraka, predstavio je Lozničanima na izložbi “Najstariji kuvari Evrope” u Muzeju Jadra, a akcenat je stavljen na srpsku gastronomiju.
Porodica Puntijar ugostiteljstvom se bavi od 1838. godine pa se on odmalena susretao sa kuvarima i jelovnicima. Kada je počeo da ih sakuplja, već je zatekao oko stotinu sačuvanih kuvara i skoro 200 jelovnika da bi danas to bila velika kolekcija u kojoj ima mnogo izuzetno vrednih primeraka.
U zbirci, pored ostalog, poseduje Prvi srpski kuvar iz 1855. godine kao i jelovnike starih restorana u Srbiji, prvi kuvar na hrvatskom iz 1813. kao i najmanji kuvar na svetu urađen 1900. godine, veličine dva sa dva centimetra u kome se na 136 strana nalazi stotinu recepata, a ima metalne korice i čita se jedino pomoću lupe. Na svetu postoje još samo tri takva kuvara, jedan u Pragu i dva u Beču, a Puntijar je svoj izložio u Loznici.
– Ceo život ih sakupljam i oni, pored materijalne, imaju za mene veliku emocionalnu vrednost. Kuvari od davnina nisu samo recepti, svakako imaju i kulturološki značaj jer su pisani tragovi – knjige, kojima su ljudi i opismenjavani. Značaj i vrednost kuvara bila je takva da su ih mame, ili bake ostavljale u nasleđe potomcima, a u nasledstvo se ne ostavlja ono što nije veoma vredno.
Nisam želeo da ovu kolekciju samo ja gledam pa sam napravio muzej da pokažem ljudima da nismo od juče, da imamo bogatu istoriju i gastronomiju. Naši stari su nam ostavili preveliko bogatstvo i nasleđe koje se mora čuvati. Mladi ljudi treba da upoznaju prvo svoju, domaću kuhinju, a posle da probaju specijalitete iz drugih kuhinja – kaže Puntijar.
On navodi da u restoranu priprema jela prema starim receptima, ali kaže da se u minulih nekoliko stotina godina promenio ukus namirnica, pa se uz pomoć začina jelo prilagođava sadašnjem vremenu, a drugačiji je, dodaje i ukus ljudi.
Goran Vilić, istoričar i upravnik Muzeja Jadra kaže da je na izložbi naglasak na istoriji gastronomije Srbije, od doba Nemanjića, 13. veka, pa dalje i da se na osnovu spiska tada korišćenih namirnica vidi da je naša kuhinja bila veoma bogata, pogotovo na dvoru gde su konzumirana vrlo interesantna jela.
– Na trpezi su bili morski plodovi, meso divljači, voće, a bungur je naziv jela koje je spremano od pšeničnog brašna i mesa, bilo je najpoznatije u narodu, a jela ga je i vlastela – kazao je Vilić dodajući da se Puntijar rado odazvao pozivu da kolekciju predstavi u Loznici i da u njoj ima dosta jelovnika najpoznatijih srpskih restorana s početka 20. veka.
Ugostio i pape
U restoranu Zlatka Puntijara je dva puta ugošćen papa Jovan Pavle Drugi i jednom papa Benedikt. Ovaj ugostitelj je i vlasnik hotela u Zagrebu i autor desetak knjiga o istoriji gastronomije Hrvatske.
Viljuška Stefana Nemanje
– Interesantno je da je Stefan Nemanja kada je dočekao nemačkog cara Fridriha Barbarosu u Nišu 1189. godine, priredio gozbu na kojoj je on koristio viljušku, a gost je jeo prstima i upotrebljavao nož. Tada je crkva smatrala viljušku za neko đavolsko delo tako da se protivila njenoj upotrebi. Tek od 15. veka počela je upotreba viljuške najpre u Italiji, a u 18. veku i u drugim zemljama – kazuje Goran Vilić.
