I, tako, skoro punih 70 godina kako se Dragomir i Olga stihom razgovaraju, skoro sedam decenija kako žive u srećnom braku sa retkim svađama, iz koga se izrodilo troje dece, šestoro unučadi, šestoro praunučadi, iz koga se izrodila jedna od onih ljubavnih priča koje nikad ne prestaju…
”Proš’o život ko rukom od ruku, znali smo za sreću, al’ često i za muku!”, veli Olga.
”Uveli smo u tanke niti, ali, daće Bog da još koju godinicu baba i ja probavimo zajedno. Jeste, što nam je godina više, sve se teže diše, ali neka nas još malo, baš nam je stalo!”, u dahu je smislio Dragomir.
I tako svaki dan: Dragomir stihom, baka stihom. Jedino, kad se baka ljutne, deka ustane sa klupe i zamakne prema bašti…
”Opasna je baba kad plane, oće srce od straha da mi stane! – požali se deda.
Onomad, dok smo sedeli u njihovom dvorištu punom opalih jabuka i krušaka, i slušali njihove rime, iz okolnih krošnji cvrkutalo je mnoštvo dživdžana. Bila je to najlepša muzika za ljubavnu priču koja je počela davne 1940. godine i još traje. I još će trajati!
Dragomir i Olga uzeli su se krajem leta 1940. Kad su počeli pričati o tim danima, nismo ih mogli zaustaviti.
”Bio je početak septembra. Otišao ja u Dobrotin, na mobu, da kupim šljive. Bilo nas stotinu duša. Kad smo završili, okrenemo se rvati u sred šljivaka. Pobacam desetoricu oko sebe, tako sam jak i okretan bio. Nije bilo jačeg od mene, ni boljeg za žene”, hvalio se 88 – godišnji Dragomir..
”Ma, bila i ja na mobi”, prekinula Olga muža. ”Vidim, onaj dugajlija najjači. Pomislim, za ovoga ću da se udam, bolje nego za onu sitnuriju”.
Za dug i uspešan brak Dragomir ima kratak i, kaže, besplatan savet: "Čovek i žena treba da se svaki dan poštuju i vole, jedno drugom da budu od pomoći, i po danu, a bogme i po noći!"
