U svetu se danas obeležava Svetski dan borbe protiv raka pluća, a u Srbiji taj najčešći i najsmrtonosniji karcinom se otkrije kod oko 5.500 ljudi godišnje, a umre 4.600 osoba.
To znači da svakoga dana oko 13 ljudi u našoj zemlji izgubi bitku sa tom opakom bolešću.
Visoka smrtnost uzrokovana je kasnim otkrivanjem bolesti.
Pušenje je glavni faktor rizika za nastanak karcinoma pluća, a prema podacima Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” u Srbiji 37 odsto odraslog stanovništva puši.
Direktorka Klinike za pulmologiju KCS prof. Violeta Vučinić Mihailović kaže da se u toj zdravstvenoj ustanovi godišnje zbrine više od 5.000 pacijenata, a da skoro svaki treći dođe sa uznapredovalom formom karcinoma pluća.
– Samo u ovoj klinici prošle godine umrlo je 200 pacijenata, što je mnogo. Kod najvećeg broja pacijenata bolest se otkrije u kasnom stadijumu, kada je primena terapije dovedena u pitanje – rekla je Vučinić na konferenciji povodom Svetskog dana borbe protiv raka pluća.
Bolest se obično otkriva u kasnoj fazi, jer je podmukla, pacijent obično nema tegobe, a kada se one jave obično je već uznapredovala.
Simptomi koji mogu da ukažu na bolest su kašalj, suv ili sa iskašljavanjem sekreta, teško disanje, zamaranje.
Direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” Verica Jovanović kaže da se poslednjih deset godina beleži porast obolevanja i umiranja od karcinoma bronha i pluća.
– To je najčešće dijagnostikovan rak kod muškaraca i karakteriše ga visoka stopa smrtnosti. Pošto se otkriva kasno period preživljavanja od dijagnostike do smrtnog ishoda kratak – rekla je Jovanović.
Predstavnik Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u Srbiji Aleksandar Bojović ukazao je da je u svetu prošle godine registrovano 2,09 miliona novoobolelih od karcinoma pluća, a da je u toj godini umrlo 1,76 miliona pacijenata.
On je ukazao da akcenat mora da bude na prevenciji, a jedna od prvih mera je prestanak pušenja.
Srbija godišnje izgubi dva odsto BDP na lečenje i terapiju posledica pušenja.
– Strategije na prevenciji pušenja treba da obuhvati ne samo duvanske proizvode, već i elektronske cigarete i nargile. Na osnovu istraživanja SZO upotreba elektronskih cigareta i nargila sve je popularnija među mladima, jer ih duvanska industrija koristi za regrutovanje mladih za kasnije korištenje duvanskih proizvoda – pojasnio je on.
Milica Kontić Jovanović iz Klinike za plućne bolesti naglasila je da je u poslednjih deset godina situacija što se tiče lečenja pacijenata drastično menja pojavom persolizovane molekularne terapije i najnovije imunološke terapije.
Ona je ukazala da je imuno terapija pacijentima dostupna samo kroz kliničke studije ili kroz donacije, ali da još uvek nije dostupna o trošku RFZO.
Pomoćnica ministra zdravlja Vesna Knjeginjić ukazala je da ministarstvo u saradnji sa strukom stalno radi na unapređenju dijagnostike i lečenja.
Iz Udruženja za borbu protiv raka pluća kažu da je krajnje vreme da se savremena terapija odobri o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i za pacijente u Srbiji, kao što je to slučaj u drugim zemljama regiona i Evrope.
