Oštrog uma i čeličnih živaca, Elizebet Smit Fridman (1892- 1980) je kao prva američka kriptoanalitičarka uspela da razbije na stotine šifara tokom svoje karijere. Uspešno je otkrivala i krijumčare alkohola tokom prohibicije i razbila nacistički špijunski prsten širom Južne Amerike tokom 1940-ih.
Mnogi analitičari je smatraju američkim pandanom Alanu Turingu, genijalnom britanskom matematičaru koji je dešifrovao brojne nemačke sisteme šifrovanja. Međutim, za Elizebet većina Amerikanaca nikad nije čula jer je sve njene zasluge prisvojio Džon Edgar Huver, dugogodišnji direktor FBI, piše “Jutarnji”.
Tako je bilo sve do 2008, kada je skinuta oznaka tajnosti s dokumenata o njenoj aktivnosti tokom Drugog svetskog rata. Svet je saznao za Elizebet najviše zahvaljujući američkom Public Broadcasting Service (PBS), koji je prikazao dokumentarac zasnovanom na bestseleru “The Woman Who Smashed Codes” (“Žena koja je razbila šifre”) novinara Džejsona Fagonea.
Šekspir prvi zadatak
Rođena je kao Elizebet Smit u gradiću Hantingtonu (Indijana). Oduvek je mnogo čitala i pokazivala veliki talenat za jezike da bi 1914. diplomirala englesku književnost u Mičigenu. Ona je 1916. otišla u biblioteku u Čikagu kako bi izbliza videla sabrana dela Vilijama Šekspira iz 1623. gde je spomenula da traži posao, po mogućnosti povezan s književnošću ili istraživanjima. Ubrzo je u biblioteku stigao ekscentrični milijarder Džordž Fabijan, opsednut kriptografijom i ubeđen da Šekspir nije bio autor “Hamleta” i “Julija Cezara”, već filozof Frensis Bejkon. Bio je uveren da je Bejkon ostavio skrivene poruke u Šekspirovim dramama te je tragao za osobom koja bi ih dekodirala. U svoju rezidenciju Riverbank (kod Čikaga) doveo je najpoznatije svetske stručnjake za Šekspira i Bejkona, ali i Elizebet kao kriptografkinju čim je čuo za nju. Iako je smatrala da je Fabijanova teorija glupost, Elizebet je proučavala Šekspirova dela tražeći skrivenu poruku. Fabijan je angažovao i mladog genetičara Vilijama Fridmana, u koga se Elizebet zaljubila. Elizebet i Vilijam su se venčali 1917. godine i nekoliko godina kasnije su dobili ćerku, potom i sina. Kad je izbio Prvi svetski rat, Fabijan je ponudio vladi usluge mladog para kriptografa, pa su Fridmanovi postali vodeće osobe američke jedinice za razbijanje neprijateljskih šifri.
– Iako se Elizebet nikad nije školovala za to, bila je vrlo vešta u presretanju radio-poruka i njihovom dekodiranju – rekla je za “Tajm” istoričarka Ejmi Batler Grinfield.
Fridmanovi su 1921. napustili Riverbank i preselili se u Vašington, gde ih je američko ministarstvo finansija angažovalo u borbi protiv švercera alkohola tokom perioda prohibicije u Americi, koja je trajala od 1920. do 1933. godine.
Pala u zaborav
Pravi izazov za Elizebet je nastupio u Drugom svetskom ratu. Nakon što je Hitler 1939. napao Poljsku, tim razbijača šifri, koji je Elizebet uspostavila u sklopu Obalske straže, počeo je da presreće poruke za koje se ispostavilo da su ih slali nacistički špijuni. Odjednom je tim, fokusiran na problem švercovanja alkohola, postao ekipa koja je lovila nacističke špijune. Tokom Drugog svetskog rata, Elizebet je dešifrovala više od 4.000 nacističkih poruka. Njena najveća zasluga bila je u razbijanju nacističke špijunske mreže koja je slala šifrovane izveštaje iz Južne Amerike u Berlin. Mrežu agenata koji su prikupljali informacije o američkim i britanskim vojnim snagama, vodio je najopasniji SS-ov špijun Johanes Zigfrid Beker, poznatiji kao Sargo. Elizebetini napori su doveli do razbijanja svih nacističkih špijunskih mreža u Južnoj Americi, posebno Sargovih. Uprkos tome, Elizebet je pala u zaborav, jer se Džon Edgar Huver, dugogodišnji direktor FBI ,”okitio tuđim perjem”.
– FBI je bio odgovoran za hvatanje nacističkih špijuna u Južnoj Americi tako da je Elizebet slala poruke i materijale radnicima Biroa uz pomoć kojih su i sami mogli da dešifruju poruke. Bez Elizebet i njenog tima, FBI bi bio izgubljen. Nakon što su krajem 1944. nacističke špijunske mreže bile uništene, Huver je lansirao javnu kampanju kako bi sebi pripisao zasluge za pobedu u tom nevidljivom ratu, tvrdeći da je FBI jedini zaslužan. Rezultat toga je da Amerikanci ne znaju da je Elizebet Fridman, majka dvoje dece, tokom Drugog svetskog rata bila najveći američki lovac na nacističke špijune – navodi autor bestselera po kome je snimljen dokumentarac o njoj.
Posthumna priznanja
Tokom rata, Elizebetin muž Vilijam se istakao razbijanjem japanskog sistema šifriranja Purple zbog čega je 1952. postao glavni kriptolog tek osnovane NSA. Elizebet je ostala u senci svog muža, a zaslužna priznanja dobila je posthumno. Američki Senat je 2019. doneo rezoluciju u njenu čast, a 2020. je obalska straža najavila da će brod nazvati po njoj.
Lov na krijumčare
Šverceri alkohola koristili su brodove kojima obalska straža nije mogla da stane na put jer su bili vešti u korišćenju kodiranih radio-poruka. U razdoblju od 1926. do 1930, Elizebet je pratila po 20.000 švercerskih poruka godišnje u stotinama različitih sistema kodiranja. Pritom je sve radila ručno, koristeći samo papir i olovku. Svedočila je u procesima protiv nekih od najvećih kriminalaca tog doba. U Nju Orleansu je svedočila i protiv pomoćnika Al Kaponea.
