Izložbu je otvorila Miljka Pilčević, predsednica Udruženja ratnika 1912 – 1918. "Major Kosta Todorović", podsetivši da se najveći broj vojnih obveznika iz užičkog kraja – iz srezova užičkog, požeškog, ariljskog, račanskog, moravičkog, crnogorskog i zlatiborskog, u Prvom svetskom ratu borio u redovima Četvrtog pešadijskog puka "Stevan Nemanja" koji je bio među najistaknutijim pukovima srpske vojske.
Karađorđeva zvezda– Karađorđevom zvezdom odlikovano je 328 boraca iz užičkog kraja koji su bili učesnici Balkanskih i Prvog svetskog rata, a na ovoj izložbi predstavili smo njih 120 za koje smo imali fotografije i biografije. Akcenat izložbe nije na događajima, već na ljudima koji su izvojevali slobodu. Pored Karađorđeve zvezde, većina njih je imala i Medalju za hrabrost, Medalju za revnosnu službu i Medalju za vojničke vrline. Dobijali su i strana odlikovanja – Francuske, Rusije, Grčke, Rumunije… Vojvoda Petar Bojović je petostruki nosilac Karađorđeve zvezde, general Krsta Smiljanić dvostruki, a pored toga dobio je još 35 odlikovanja – kaže Anđa Bjelić. |
– Ratnici iz užičkog kraja proneli su slavu srpskog oružja u poznatim bitkama od 1912-1918. godine na Kumanovu, Bakranom guvnu, Bregalnici, Gučevu, Mačkovom kamenu, Krstacu, Kolubari, Kajmakčalanu, Dobrom Polju… Umirali su na albanskoj golgoti kakvu svet do tada nije upoznao, na Krfu, ostrvu Vido, u Bizerti …
Prema podacima poznatog neimara i neumornog tragača doktora Rada Poznanovića, u Balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu poginulo je i umrlo 16.113 ratnika. Ovaj broj je daleko veći kada se doda još oko 17.000 ljudi iz svih sedam srezova užičkog okruga koje je pokosila epidemija tifusa u ratnoj 1915. godini i španska groznica u jesen 1918. godine što je ukupno preko 33.000 nastradalih vojnika i civila – kazala je Miljka Pilčević. Međutim, ni posle 100 godina država nije popisala sve žrtve, kao što nisu popisane ni sve žrtve Drugog svetskog rata.
Izložba ima izuzetan edukativni karakter jer želi da otrgne od zaborava ljude i dela koji su zadužili srpski narod. Svoje mesto ovde su našli naučnik Milivoje Savić, veliki prijatelj Mileve i Alberta Ajnštajna, major Kosta Todorović, legendarni komandant Zlatiborskog dobrovoljačkog odreda, Mihailo Milovanović, slikar, vajar i guslar, uz podsećanja da je samo Vrhovna komanda srpske vojske imala uz sebe slikare, dok su druge vojske imale samo fotografe.
Deo postavke posvećen je i književnicima Milošu Peroviću, Milutinu Uskokoviću i Dobrosavu Ružiću, tastu Miloša Crnjanskog, kao i heroinama Ljubici Čakarević i Julijani Đoković, učiteljicama, i Lenki Rabasović, domaćici, koje su odlikovane za zbrinjavanje ratne siročadi.
Izložen je i Službeni glasnik austrougarske komande ispisan na nemačkom i srpskom jeziku, ćirilicom i latinicom, datiran od 1. avgusta 1916. do 15. septembra 1918. godine. Glasnik se bavio i životom ljudi u Užicu, a imao je i spisak poginulih vojnika Četvrtog puka. Užička biblioteka ima original ovog istorijskog dokumenta, zahvaljujući poklonu Milice Uskoković.
– Izložbom se obeležava stogodišnjica od početka Prvog svetskog rata, a mi smo dali doprinos projektu "Svet se seća" koji je posvećen istoj temi. U toku je digitalizacija i priprema fototipskog izdanja koje će biti od velike koristi istraživačima – kaže Ilija Smiljanić.
