Iz slučaja Jelić najbolje se vidi kako su se ratnih devedesetih u Hrvatskoj provodile istrage za ubistva srpskih civila. Pošto počinioci ubistva nikada nisu pronađeni i krivični postupak od strane nadležnih nije pokrenut, Ana Jelić se tek 2003. godine upustila u građansku parnicu radi naknade nematerijalne štete zbog suprugove smrti. No, kao i kod ostali 160 postupaka pokrenutih te godine, posle osam godina suđenja Ana je odbijena na svim sudskim instancama u Hrvatskoj i to zbog zastarevanja slučaja.
Međutim sud u Strazburu uopšte se nije bavio pojmom zastare, što je za Aninog advokata Luku Šuška, ključno pitanje.
– Sve naše tužbene zahteve domaći sudovi odbijaju s istim razlogom – da su zastareli. Na to se, nažalost, sud u Strazburu uopšte ne osvrće, a mene kao advokata koji zastupa žrtve zaista zanima postoji li zastarevanje u slučajevima ratnih zločina ili ne postoji – pita se Šušak.
Profesor Davor Derenčinović sa zagrebačkog Pravnog fakulteta mišljenja je da se u takvim slučajevima nikako ne može govoriti o zastarevanju, jer ni krivični progon za dela ratnih zločina ne zastareva ni po međunarodnom, ni po hrvatskom pravu.
Luka Šušak priznaje da je iznenađen pozitivnom presudom suda u Strazburu i napominje da ona predstavlja najbolju kritiku dosadašnje istražne i sudske prakse u Hrvatskoj.
– Videćemo kako će se sada ponašati državna tužilaštva i sudovi u sličnim predmetima. Presuda je izvesna ispravka nepravde i štete koju je, osim hrvatskog pravosuđa, srpskim žrtvama nanosio u sud u Strazburu. Naime, svi su takvi zahtevi ranije i na tom sudu bili odbijani i u startu proglašavani neprihvatljivim, čime su se direktno potvrđivale sramotne odluke hrvatskih sudova – ističe Šušak.
|
Nepodobne sudije |
