Nezadovoljstvo sarajevskih političara najavama da bi Kristijan Šmit, kog Srpska ne priznaje za visokog predstavnika, mogao nametnuti izmene Izbornog zakona BiH koje bi trebalo da osiguraju legitimno predstavljanje Hrvata u Federaciji BiH, kulminiralo je u ponedeljak protestom pred zgradom OHR-a, koji se na kraju pretvorio u izliv mržnje prema Srbima i Hrvatima u BiH.
Ratne zastave, pogrdni pokliči, uvredljive izjave bile su samo deo kolorita na ovom skupu koji su navodno organizovali građani, a u suštini su iza svega stajale bošnjačke partije, pre svih SDA Bakira Izetbegovića. Kriza u FBiH zbog najave Šmitove reakcije traje danima, a bošnjački političari su digli glas protiv nametanja iako im svih prethodnih godina nije smetalo kada su visoki predstavnici “tukli” po Republici Srpskoj iz svih oružja. Sada ocenjuju da je nametanje neprihvatljivo, pa su izveli i narod pred zgradu OHR-a što nije zabeleženo u postratnoj istoriji BiH.
Međutim, protest protiv Šmita pretvorio se u erupciju netrpeljivosti prema druga dva naroda u BiH. Portal Bild, naklonjen hrvatskim političkim strukturama, izvestio je da je jedan od učesnika u etaru sarajevske TV Fejs rekao da “Hrvati u BiH mogu stati u dva železnička vagona”. Portal je ocenio da je ovo dokaz da je duh nacističke Nemačke još živ u BiH i da trenutno lebdi nad Sarajevom. S druge strane, skup je proizveo i verbalni sukob među sarajevskim političarima, jer nije bilo dozvoljeno obraćanje političara, a neki među njima, najviše iz SDA, su pokušali da to urade. Nekoliko građana je provelo noć ispred OHR-a tražeći da im se Šmit obrati.
U izjavama za sarajevske medije poručivali su da neće dozvoliti nikakvo nametanje pa makar i silom.
– Ako se ovako nešto desi, Boga mi biti će nemira ovde – rekao je jedan Sarajlija.
Drugi je dobacio da je “narod spreman na sve”, a treći da ne žele “treći entitet”.
– Nećemo treći entitet, nećemo srpsku republiku, hoćemo jednu Bosnu i Hercegovinu – poručio je ovaj demonstrant.
Predsednik Odbora za zaštitu prava Srba u FBiH Đorđe Radanović ocenio je da su svakog Srbina povratnika zaplašili protesti u Sarajevu, koje su organizovale bošnjačke političke partije i kojima je dominirala ratna muslimanska zastava BiH.
– Za preostale Srbe u Sarajevu to je bio težak dan. Kompletan ambijent podseća na sve ono što je rađeno pod ratnom muslimanskom zastavom BiH, kao što su počinjeni zločini na Kazanima, Tarčinu, Zenici, Ozrenu i svakoj drugoj opštini u FBiH – rekao je Radanović.
On smatra da protesti podsećaju na ubistvo srpskog svata na Baščaršiji, na Cacu, Ćelu, Juku (zloglasni sarajevski kriminalci koji su tokom rata bili perjanice tzv. Armije BiH), na ubistva i proterivanje Srba iz Sarajeva, Tuzle, Bihaća…
– Koreografija protesta koja se sastojala najviše od zastava muslimanske Republike BiH na najbolji način pokazuje šta su protesti i šta o njima mogu da misle Srbi i Hrvati – naglasio je Radanović.
Dodaje i da je celokupno bošnjačko političko vođstvo, koje su predvodili Bakir Izetbegović, Šefik Džaferović i Željko Komšić, bilo zamotano i okruženo ratnim zastavama.
– Retorika u kojoj bošnjački lideri govore da se oni bore za državu BiH je u stvari borba za islamsku dominaciju u BiH – zaključuje Radanović.
Famozna tri odsto
Hrvati godinama traže da se promeni način izbora delegata u Dom naroda Parlamenta BiH. U proteklom periodu, zahvaljujući važećim izbornim pravilima, događale su se brojne zloupotrebe prilikom izbora delegata iz kantonalnih skupština u ovaj dom, pa se dešavalo da bošnjačke stranke “podvale” svoje kadrove koji su se izjašnjavali kao Hrvati što je ugrožavalo nacionalne interese hrvatskog naroda u BiH. Izmene koje je najavio Šmit bi trebalo da stvari urede tako da delegati iz jednog naroda u nekom od kantona mogu biti izabrani u Dom naroda samo ako u tom kantonu živi više od tri odsto pripadnika tog naroda. To bi značilo da iz kantona gde su Bošnjaci ubedljiva većina ne bi mogli biti birani Hrvati, nego bi bili izabrani iz kantona gde su Hrvati u većini, a reč je o krajevima u Hercegovini i Posavini. Bošnjačke stranke su taj predlog ocenile kao “početak aparthejda” u BiH.
Bosna uveliko podeljena
U Republici Srpskoj prate situaciju u FBiH, a vlasti u Banjaluci drže se principjelnog stava da je svako nametanje neprihvatljivo uz dodatak da to tek Šmit ne može da uradi jer je nelegitiman. Iz Banjaluke poručuju da karikaturalno zvuče izjave da bi odluka o nametanju izmena Izbornog zakona BiH mogla da “podeli BiH” jer je ova zemlja već uveliko podeljena i bez takve odluke.
– Da Bošnjaci od početka nisu zagovarali BiH kao zemlju muslimana, a nas ostale gledali tu samo dok prirodni priraštaj ne uradi svoje, verovatno ne bi protestovali, lažno se predstavljajući da su tu imena svih – poručuju zvaničnici Srpske.
