EPA
Preko srpskih grobova žele do ujedinjenja

Poruke albanskih političara iz Tirane i Prištine da “sanjaju” stvaranje velike Albanije, destabilizuju jugoistok Evrope i neumitno će dovesti do novih ratova na prostoru Balkana.

Ovo je jedinstvena reakcija sagovornika “Vesti” na tvrdnje više kosovskih političara povodom 110 godina od sticanja nezavisnosti Albanije da uskoro treba očekivati stvaranje jedinstvene albanske države.

Nekadašnji šef jugoslovenske diplomatije, Živadin Jovanović smatra da je ideja o stvaranju velike Albanije opasan, ali sasvim realan plan koji se odvija pod pokroviteljstvom NATO, SAD i Nemačke.

Pomoć Zapada

– To je opasan plan i otvorena pretnja, jasno crtanje novih granica na Balkanu, koje će bez sumnje otvoriti Pandorinu kutiju prekomponovanja ovog dela Evrope. Krajnji cilj neće biti otimanje Kosova i Metohije, već i delova Raške, ali i zapadnog dela Severne Makedonije i delova Grčke i Crne Gore. Takve otvorene aspiracije ne bi bile moguće bez prećutne pomoći Zapada, kome i jeste u interesu prekomponovanje Balkana – ističe Jovanović i dodaje da se na tom scenariju radi još od osamdesetih godina prošlog veka.

– Više nije pitanje da li će doći do stvaranja velike Albanije, već kada će se to dogoditi. Presudnu ulogu će, nema dileme, odigrati zapadne zemlje na čelu sa Nemačkom, a čeka se primanje Kosova u UN – tvrdi Jovanović.

Dan nezavisnosti Albanije već decenijama unazad se proslavlja kako na Kosovu, tako i na jugu Srbije isticanjem zastava Albanije. Međutim, zvaničnici ove zemlje nikad do sada nisu bili direktniji u svojim namerama.

– Imamo obavezu prema našoj braći Albancima na Kosovu, u Severnoj Makedoniji, u Crnoj Gori, u Preševskoj dolini i u dijaspori da ispunjavamo naše svete i nacionalne obaveze – izjavio je predsednik Albanije Bajram Begaj.

Ideja koja živi

ZSO prioritet

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić je posle sastanka sa premijerkom Francuske Elizabet Born, komentarisala tok razgovora po pitanju Kosova. Najvažnije je da se nastavi dijalog Beograda i Prištine, kaže premijerka povodom izjave predsednika Nemačke Franka Valtera Štajnmajera da je nemačko-francuski predlog sada postigao uspeh i da se prihvata. Premijerka Brnabić je rekla da se o novim predlozima za KiM ne može govoriti dok se ne primeni staro dogovoreno u dijalogu Beograda i Prištine – Briselski sporazum i formiranje Zajednice srpskih opština.

– To je polazna tačka pre svega. Drugo, ukoliko se sporazum nije implementirao i Priština ne ispuni obaveze iz Briselskog sporazuma, ne znam ko će garantovati bilo koji sporazum – istakla je premijerka.

– Najvažnije je da radimo na dogovorenom, da Priština konačno krene u osnivanje ZSO i da se Srbi vrate u institucije, da imamo dodatnu stabilnost i prostor da razgovaramo o nekim drugim predlozima i nastavimo dijalog – zaključila je premijerka Brnabić.

Obećanje Rame

Na proslavi Dana nezavisnosti, Edi Rama je obećao liderima sa Kosova da “neće dugo čekati” konačno priznavanje i prisustvo u međunarodnim organizacijama.

Živadin Jovanović kaže da se premijer Albanije našao u ulozi “glasnogovornika” NATO, SAD i Nemačke.

– Rama očigledno zna nešto što srpska javnost ne zna. Od početka tvrdim da nije dobro da se u Srbiji širi lažni optimizam kako je Kurti povlačenjem odluke o kažnjavanju Srba “dobio packe iz Vašingtona” ili da je “Zapad održao lekciju Kurtiju”. To je pokušaj uljuljkivanja Beograda i pokušaj da se fokus pažnje skrene sa suštine, a to je poštovanje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Sve drugo vodi u zamku lažne nade i samozavaravanje – izričit je Jovanović.

Kosovski zavet

Aleksandar Gudžić kaže da Kosovo za Srbe ima karakter Svete zemlje zbog čega je, tvrdi, nemoguće da ga se Srbija dobrovoljno odrekne.

– Mislim da u Srbiji ne postoji političar koji bi priznao nezavisnost Kosova, jer bi to predstavljalo njegovo političko samoubistvo. Na Kosovu se odigrala bitka koja je odredila sudbinu i identitet srpskog naroda. Ali Kosovo je i sedište crkve, dakle zemlja gde se na jednom mestu spajaju svetovno i sakralno. Niko ne sme da se odrekne Kosovskog zaveta – kaže Gudžić i dodaje da je još neverovatniji scenario da zapadne sile predlože članstvo Kosova u UN.

– Uveren sam da bi u tom slučaju i Kina i Rusija, svaka iz svojih interesa, uložila veto. Kosovo može dobiti stolicu u UN isključivo ukoliko Srbija prizna njenu nezavisnost, a sumnjam da će se to desiti – naglašava ovaj istoričar.

Kurti nije od koristi

Nekadašnji specijalni izaslanik SAD Ričard Grenel istakao je da se pregovori Beograda i Prištine raspadaju, jer se Stejt department dogovara sa Evropljanima, a kada njima prepustite da vode – dobijete mnogo priče, a malo akcije.

– Neophodno je da Sjedinjene Američke države preuzmu lidersku ulogu u procesu dijaloga i da steknu poverenje obe strane. Moram da istaknem i beskorisnost Aljbina Kurtija. On je odbio svaku ideju koju su mu Amerikanci ponudili. Sada odbija i ideje koje nude Evropljani. Čak i Bajdenova administracija mora da ga kritikuje. Mislim da on ne služi svom narodu. Ne pomaže u ovoj situaciji – istakao je Grenel.

Dolivanje ulja na vatru

Ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko tvrdi da je Evropska unija “primila alarmantne poruke iz Tirane” o ideji “velike Albanije”.

– To su poruke koje veličaju OVK i njene vođe koje se optužuju za zločine protiv čovečnosti – poručio je ruski ambasador i naveo da je visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednost Žosep Borelj jasno aludirao na to da je sada neophodno usredsrediti se na tzv. francusko-nemački predlog rešavanja pitanja KiM.

– Po svoj prilici, javni stav predsednika Vučića o tome za njega nije važan. Drugim rečima: Zapad je smanjio napetost problema registarskih tablica, koji je Priština veštački stvorila, ali nije to uradio u cilju normalizacije situacije u pokrajini. Sada ponovo doliva ulje na vatru – ističe on. Ambasador Rusije podseća da je saglasnost na posredovanje EU u dijalogu dala Generalna skupština UN i pita Brisel da li se posavetovao sa državama članicama UN, od kojih većina, više od 100 država, ne priznaje kosovsku “nezavisnost”, da bi tako “olako, zapovednički uvrstio francusko-nemački plan u agendu dijaloga”.