Komanda Kfora u Prištini saopštila je da će do 7. septembra u blizini manastira Visoki Dečani izvesti “rutinsku vojnu vežbu” u cilju probe i obuke “kako bi imali blagovremeni i sigurni odgovor kad god je to potrebno”.
“Nastavljamo da sprovodimo mandat, zasnovan na Rezoluciji SB UN 1244 iz 1999, da obezbedimo sigurno okruženje i slobodu kretanja, za dobrobit svih zajednica na Kosovu”, saopštio je Kfor.
Daleko od rutine
Za vojne eksperte je, međutim, ova vežba daleko od “rutinskog uigravanja”, posebno što se održava oko jedne od najvećih srpskih svetinja na Kosmetu. Dugogodišnji načelnik Škole nacionalne odbrane admiral Boško Antić kaže da se ništa na KiM ne dešava slučajno.
– Svaku akciju Kfor, kao i tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga, odobrio je, a najčešće i organizovao NATO, koji je praktično okupirao našu pokrajinu. Sve to se zamaskira pod firmom obezbeđenja mira, a u praksi Kurti i njegovi istomišljenici čine sve da proteraju preostale Srbe. Nije slučajno da Kurti deluje kao da ne dobija upozorenja da mora doći do deeskalacije terora nad preostalim Srbima – kaže admiral Antić.
I general Luka Kastratović nema dileme da je vežba Kfora oko manastira Visoki Dečani sve samo ne rutinska.
– Nato i SAD ništa ne sprovode slučajno. Kako tokom agresije nisu ostvarili postavljene ciljeve oni su posle 1999. nastavili tu agresiju drugim sredstvima. Pre nekoliko meseci SAD su planirale vežbe na severu Crne Gore gde je dovedeno oko 12.000 vojnika, a zatim i na teritoriji KiM sa 25.000 vojnika. Vežbe nisu održane, ali je naoružanje ostalo i jasno je zašto – ističe ovaj general.
Poruke i pritisci
Ne treba, smatra Kastratović, smetnuti s uma ni da je u Bugarskoj formirana nova brigada NATO sa 5.000 vojnika, a da je novopostavljeni komandant Kfora iz Turske, koja otvoreno naoružava tzv. državu Kosovo.
– Sve te aktivnosti su deo vojnih priprema za slučaj proširenja rata iz Ukrajine. To je i jasna poruka i pritisak na našu zemlju da se odrekne politike neutralnosti, odnosno da Srbija počne da se ponaša u skladu sa njihovim interesima i priznamo kvazi državu Kosovo – kaže Kastratović.
Admirala Boška Antića ozbiljno brine činjenica da Kfor organizuje vežbe baš kod manastira koji je Albancima “trn u oku”.
– Poznato je i Kforu i NATO da Albanci svojataju sve srpske svetinje, a posebno Visoke Dečane. Ovom vežbom oni stavljaju do znanja da su zaduženi za obezbeđenje ovog manastira, mada do sada nisu učinili ništa da spreče njegovu potpunu izolaciju. NATO ovom vežbom najavljuje da će sprečiti pokušaje ugrožavanja manastira, a ja tvrdim da će to omogućiti, jer nisu potrebne nikakve vežbe da bi se obezbedio i ovaj, ali i drugi manastiri na KiM. Vežbe su najčešće sredstvo za demonstraciju sile, a praksa je pokazala da se posle svakog od ovakvih uigravanja Kfora, intenzivirao teror nad Srbima. Uveren sam da će se to i ovog puta desiti – naglašava admiral Antić.
Poruka za SPC
General Luka Kastratović ističe da je Srbija otporom u agresiji NATO postala simbol i primer svim slobodoljubivim nacijama, da narod koji se bori za slobodu ne može biti pobeđen.
– Zato je i ova vojna vežba poruka i srpskom narodu, ali i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, sveštenstvu i monaštvu da Amerikanci ne odustaju od svog cilja da se odreknemo KiM, da se Srbi na KiM pokore ili postepeno isele, a da Srbija prizna tzv. državu Kosovo – kaže general Kastratović.
Nov napad na Srbe
Kancelarija za KiM saopštila je da je u ponedeljak uveče grupa Albanaca predvođena zamenikom kosovskog ministra Radojicom Radomirovićem upala u četiri srpske zgrade u Lešku i Sočanici. Stanarima su zapretili iseljenjem, mada je reč o socijalno ugroženima i majkama s decom.
– Reč je o zgradama građenim sredstvima Vlade Srbije. Nema sumnje da je reč o nastavku terora Prištine koja želi da zaposedne srpske objekte na severu i protera Srbe sa vekovnih ognjišta – kažu u Kancelariji za KiM.
Maksimalistički zahtevi
Priština planira da 14. septembra u Briselu iznese maksimalističke zahteve, ocena je i prištinskih analitičara.
Dorajet Imeri smatra da će kosovski premijer Aljbin Kurti na sastanku s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem pokušati da izađe sa idejom da bi tokom naredne godine trebalo da se dođe do sveobuhvatnog sporazuma usredsređenog na međusobno priznanje.
