Kalinovik, omanji bosanski gradić do pre dvadesetak godina pamtili su samo vojnici one JNA kao lepu planinisku pitominu do koje se jedva stiže i još teže vraća.
Ovo mesto od svega nekoliko hiljada meštana od kraja rata ipak je premašilo čuvene dogodovštine iz vojske i postalo gotovo kultno mesto za sve sprske nacionaliste jer je tu rođen ratni komandant Vojske Republike Srpske i trenutno najtraženiji haški optuženik Ratko Mladić.
Rodna kuća generala gde je rođen i odakle je kasnije krenuo na vojne škole nalazi se negde na sredini sela koje broji tek 40-tak domaćinstava. U Božanovićima je ukupno tri familije: Mladići, Mandići i Jovovići, ali oni s generalovim prezimenom su najbrojini.
– A niste trebali da otvarate kapiju. Puno škripi, probudiće mi se strikan, a nervozan je užas kad se probudi. Znate i sami koliki ima posla oko pripreme slave, a zorom je poitao da sve priredi – krajnje uverljivo upozorava nas Zoran Mladić (34).
Krupan, visok oko dva metra, oštrog pogleda strpljivo sačeka par minuta pa – prsne u smeh.
– Obavezno dodajte da sam se šalio. Samo nam još fali da za slavu opet gostimo ove iz Sfora i NATO-a. Ne znam ko je u tim vojskama, ali izgleda da ne razume baš najbolje ovu našu gorštačku duhovitost – smeje se od srca Zoran dok sedimo na iscepanim balvanima ispred rodne kuće generala Mladića.
Ogroman krov je od crvenih – plastičnih ćeramida na čijem uglu je satelitska antena. Odmah pored ulaznih vrata mačka se igra sa svojom senkom, a s druge strane, lenjo osmatrajući pridošlice, tegli se komšijin cuko.
Ne odriču se vere zarad večere
Generalov bratanac, Dragiša Mladić (38) sa suprugom Gordanom i sinom Sergejem živi u Novom Sadu, ali za krsnu slavu je obavezno u rodnim Božanovićima.
– Ponosan sam što mi je general Mladić rođak. Vidim i kakvo je vreme došlo da se kao narod zarad večere odričemo vere, ali na sreću okružen sam prijateljima koji dele moja uverenja i koji, na kraju krajeva, znaju pravu istinu o ratu u Bosni i da je jedina krivica Srba što su branili pravo da žive – kaže Dragiša i dodaje da je najtužniji što je pre neku godinu izgubio jedan od najvrednijih poklona koje je ikada dobio – upaljač generala Rouza. – Taj upaljač je svojevremeno Rouz poklonio Ratku, a ovaj mojoj majci. Neko mi ga je ukrao i to ne mogu da prežalim – veli Dragiša. |
– U ovoj kući sada žive sami Ratkovi najbliži rođaci, braća od strica Zdravko i Ranko. Nikada se nisu ženili i žive svoj usamljenički život.
Ali, ako vam je bitno da znate, general će zaista biti na slavi u svojoj rodnoj kući, jer odmah pored ikone Svetog Đorđa oni drže uramljenu fotografiju Ratka iz perioda dok je studirao na Vojnoj akademiji.
Ali, Ratko će biti i u svakoj drugoj kući. Ako neko i nema njegovu okačenu fotografiju, onda će mu biti u srcu jer jednom se rađa takav junak, a mi smo ponosno što smo njegova krv – kaže Zoran.
– Takvi ljudi se rode jednom u 500 ili 1.000 godina. Rodi se da bi vodio i branio svoj narod – dodaje još jedan blizak generalov rođak, Sretko Mladić Bućo.
– General je uvek bio častan, pravdoljubiv i hrabar. Zbog toga i nema vojnika koji je sa njim ratovao, a da danas ne bi za njega dao svoj život – veli Sretko i kaže da su hvala Bogu poslednjih nekoliko godina pošteđeni maltretiranja raznoraznih vojski i potera.
– Dok nam nisu asfaltirali put kroz selo, malo – malo pa eto njih. Tražili su ga od tavana do podruma. Međutim, već nekoliko godina ih nema. Jedino što nam sada redovno proleću helikopteri. Deca bi im ranije i mahnula, ali i od toga su se umorila – priznaje ovaj čovek.
Duško Mladić Đuka, 57-godišnji brat od strica Ratka Mladića kaže da su se Mladići umorili i od stalnih novinarskih poseta, a još više izmišljotina koje posle mogu da pročitaju ili vide na TV-u.
– Svakog od njih ugostimo i počastimo kako to običaji nalažu, jer mi smo pošten i gostoprimljiv narod, a onda u novinama ili na TV-u pročitamo ili pogledamo nešto sasvim drugo od onoga što smo stvarno rekli. Veruj te, boli to. Nismo zaslužili. Svako ima prava da piše šta hoće, ali neka barem prenesu ono što smo rekli. Ništa više ne tražimo – veli Duško.
Slavska nedelja, pa je u Božanovićima i najpoznatiji školski drug generala Ratka Mladića – 67-godišnji Ratko Vučetić. Zbog tog prijateljstva godinu i po dana je proveo u beogradskom zatvoru osumnjičen kao jedan od jataka.
– Sedam godina smo išli u osnovnu školu u Kalinoviku, a zatim i zajedno ratovali. Umesto da ga celo srpstvo slavi kao istinskog heroja, proganjaju ga kao da je zver.
Svi srpski junaci su izgleda osuđeni da dožive takvu sudbinu stradalnika – veli ovaj pukovnik u penziji koji se svih ovih godina bavi i pesništvom, pa umesto oproštaja kaže tek jednu strofu.
"Nije Ratko đete nejako, da se može uhvatiti lako. On je junak Obilića reda, u lance se okovati ne da…"
Unuk Đorđe
– Rat gotovo i da ne pamtim, ali najpre iz priče moje porodice, a zatim i drugih ljudi shvatio sam kakav je heroj bio moj đed. Zato i verujem da je i svaki pošteni Srbin ponosan kao i ja što imamo takvog junaka – veli Đorđe. |
Jedan od Mladićevih unuka, 19-godišnji Đorđe Mladić je bio previše mali da bi pamtio sve užase rata koji je protutnjao Bosnom početkom devedesetih, ali da je u međuvremenu saznao kakvo časno prezime nosi.
