Dok je za većinu sveta pad Sajgona 1975. godine i beg helikopterima s krova američke ambasade označio kraj jednog od najkrvavijih ratova druge polovine 20. veka, za Hmonge je to predstavljalo početak pakla.
Još sredinom šezdesetih godina CIA je naoružala, obučila i organizovala vojnike iz Laosa koji su im pomagali u borbi protiv komunističkih napadača sa severa. Gotovo 40.000 Hmonga dobilo je američko naoružanje, obuku, ali i obećanje da će, pođe li nešto po zlu, biti evakuisani u SAD.
Ipak, pri padu Južnog Vijetnama, u vreme kada su vietkongovci nadirali prema predsedničkoj palati u Sajgonu, iz zemlje su izvučeni samo čelnici Hmonga, dok je šezdesetak hiljada ljudi, boraca i njihovih porodica ostavljeno na milost i nemilost severnovijetnamskih snaga.
Nemajući drugoga izbora, ne hiljade pripadnika naroda Hmong povuklo se duboko u džungle, a oni koji su ostali u gradu pobijeni su bez suđenja.
"Dođite i spasite nas, očajni smo, na kraju smo snage. Kada mi je šef CIA u ruke davao ovaj bacač granata, tvrdio je da sam jedan od njih, a sada su nas zaboravili“, kaže Va Ming za britanski"Independent“, 55-godišnji Hmong koji se po džunglama bori od rane mladosti.
Ovi vojnici su gladni, bosi i goli, jedu kuvanu koru drveta ili šumske pacove koje ulove, a oružje otimaju od neprijatelja. Kada borac pogine, njegovo oružje preuzimaju njegova deca znajući da im je borba do smrti jedini izlaz jer na milost komunističkih vlasti ni danas ne mogu da računaju. Sada ih je ostalo nekoliko svega nekoliko hiljada.
"Kada nas komunisti sve pobiju, ne dajte da nas zaborave!“, kaže Va Ming.
