Rat u Ukrajini transformiše Evropu. Nemačka gubi, a Poljska dobija moć. Zabrinjava to što pesimizam vlada i na Zapadu i u Rusiji. Tako situaciju u Evropi i svetu vidi ugledni bugarski politikolog Ivan Krastev.
– Čak i kada bi se rat (u Ukrajini) sutra završio, pravog mira u Evropi ne bi bilo. Samo energetska kriza trajaće još dve-tri godine. Ovaj rat transformiše Evropu i Evropsku uniju – ocenjuje Ivan Krastev. Taj poznati bugarski politikolog dao je opširan intervju koji je ovog vikenda objavio švajcarski list “Noje cirher cajtung”, čije delove prenosimo:
“Ukrajina je već sada deo Evropske unije i Zapada”, smatra Krastev. “Bez Zapada, ta zemlja ne bi mogla da se bori, a pritom se ne radi samo o oružju – Ukrajina dobija pet do sedam milijardi dolara finansijske pomoći svakog meseca”, podseća bugarski politikolog.
On ujedno naglašava da je Ukrajina neophodna za baltičke države i za Poljsku, jer njihova bezbednost zavisi od te zemlje. “Činjenica je da je Evropa proširena na Ukrajinu, a da mi to nismo primetili. Naravno, Ukrajina nema pravo glasa, ali baltičke zemlje i Poljaci glasaju za Ukrajinu.”
Nemačka gubi moć
Ratnoj pretnji izložene su pre svih baltičke države, a posebno Poljska, procenjuje Krastev, ali ujedno naglašava da je u stvari Nemačka pod najvećim pritiskom da promeni svoj politički i ekonomski model. “Nemci su svoj model zasnovali na tome što su svoju bezbednost mogli u potpunosti prepustiti Amerikancima i NATO, a rat u Ukrajini ih je naterao da povećaju svoje odbrambene kapacitete za sto milijardi evra.”
Istovremeno, “ekonomski uspeh Nemačke zasnivao se na jeftinom ruskom gasu. To je omogućilo nemačkoj industriji da bude konkurentna, a ruski gas je takođe trebalo da posluži kao tranziciona energija na putu ka ekonomiji koja se u potpunosti oslanja na obnovljive izvore energije. To više nije moguće.”
“Nemačka gubi moć”, konstatuje bugarski politikolog. “Ranije su svi mislili da Nemci moraju svima drugima da rešavaju krize, ali ta tvrdnja više ne stoji. Promeniće se i dinamika unutar EU. Nemci i Francuzi više neće biti jedini glasnogovornici (EU). Do sada je Nemačka govorila za Sever, a Francuska za Jug. Sada važniju ulogu u Evropi igra podela Istok-Zapad, a nemačko-poljski odnosi oblikovaće budućnost EU. To se može uporediti s nemačko-francuskim odnosima pedesetih godina.”
Na podsećanje da su nemačko-poljski odnosi danas “mizerni” i pitanje šta to znači za odnose Varšave i Berlina, Krastev odgovara: “Odnos će u narednih nekoliko godina oblikovati dva faktora: geopolitika i vladavina prava. Evropu je potrebno geopolitički ojačati, a Poljska je u tome izuzetno važna. Ta zemlja se masovno naoružava i mogla bi za nekoliko godina biti vojno sposobnija od Nemačke.”
“Tu, međutim, postoji i problem vladavine prava”, podseća Krastev. “Poljska jeste dom za dva miliona Ukrajinaca, ali su tamo problemi koncentracija moći, marginalizacija opozicije i politizacija pravosuđa.”
Ko će odlučivati u novom svetskom poretku?
Ocenjujući odnose Starog kontinenta sa SAD, Krastev kaže da konsenzus vlada jedino oko toga da je Amerika potrebna Evropi. “Ako je Putinov plan napada bio da oslabi američko prisustvo, onda je taj plan pošao užasno po zlu. Putin takođe nije uspeo ni da podeli Evropljane.”
Na pitanje šta se može desiti ako republikanci ponovo osvoje Predstavnički dom u novembru i smanje sredstva za rat u Ukrajini, Krastev kaže da smatra da iza Ukrajine stoji većina republikanaca i većina republikanske elite. “Problem je Donald Tramp, koji i dalje dominira Republikanskom strankom. On je nepredvidiv.”
“Za zemlje poput Saudijske Arabije, Indije, Izraela ili Turske, trenutno je prioritet pronalaženje mesta u novom svetskom poretku. Zato su sve te regionalne sile toliko aktivne. Turska svuda pokušava da se umeša. Zemlje poput Izraela, uprkos bliskim vezama sa SAD, drže se na distanci i traže svoj put. Trenutno se dodeljuju mesta u novom svetskom poretku, ali nisu Amerikanci i Kinezi ti koji odlučuju ko će gde da sedi”, smatra bugarski politikolog.
Pa planive anglo saksonaca nije tesko procitat.kada ukrainci izginu u ratu sa rusijom onda dolazi poljskai ostali sloveni.zato anglosaksinci dizu rep poljacima.naoruzavaju ih kao ukraince.bijte sw lydu sloveni izmedjuse.na jeajy mi dokazimo i uzimamo sve od sviju.her vicete se oslabut izmedjyse a mi ysetamo nonsalantno pislije