Sirijska ekonomija ide vrtoglavo na dole i ljudi postaju gladni, piše BBC.
Zemlja je zatvorenija nego pre za strane novinare, ali svi pokazatelji siromaštva ukazuju na to da težak život samo postaje još gori. Rat nije okončan i već traje skoro kao dva Svetska rata zajedno.
SAD procenjuju da je ubijeno oko 700.000 ljudi, a da 90 odsto preživelih u Siriji živi u siromaštvu. Demonstranti su se vratili na ulice u južnoj Siriji, gde je 2011. godine otpočela pobuna protiv predsednika Bašara al Asada.
Niko tačno ne zna koliko je rat naškodio sirijskoj ekonomiji. Prema jednoj proceni, radi se o šteti u vrednosti od oko 630 milijardi dolara. Ono što je preostalo našlo se na udaru nove i teške krize.
Rezultat je, kaže ser Mark Loukok, šef Kancelarije Ujedinjenih nacija za koordinaciju humanitarnih poslova, da su “Sirijci sada masovno gladni onako kao što nisu bili pre samo godinu ili dve.” To se dešava, kaže on, zato što počinju da se osećaju ekonomske posledice Covida-19, ne samo u Siriji, već i širom sveta.
O sudbini severne Sirije neće odlučivati Sirijci, već Rusija, Turska i SAD
U Siriji, hrana je duplo skuplja nego što je bila prošle godine. Globalna kriza koju je izazvala pandemija sve je ozbiljniji razlog za to, ali su kritični faktor i banke u susednom Libanu koje se nalaze na ivici kolapsa.
Sirija je koristila Liban kao vezu sa spoljnim svetom. Kad su libanske centralne banke uvele stroga ograničenja kako bi sprečile potpuni kolaps banaka u zemlji, sirijska valuta pala je sa finansijske litice pravo u ponor.
Brojke su, ako su sve što imate kod sebe sirijske funte, zastrašujuće. Za one koji su dovoljno srećni da rade, prava vrednost prosečne mesečne plate od 50.000 sirijskih funti pala je sa oko 50 funti krajem 2019. godine na 12 funti u ovom trenutku.
A sprema se još teži udarac. Ove nedelje će biti uvedene nove stroge američke sankcije, prema zakonu koji se zove Cezarov.
Prema ovom zakonu, američka politika je da “diplomatske i mere ekonomske prisile moraju biti primenjene kako bi se vlada Bašara al Asada privolela na to da zaustavi ubilačke napade na sirijski narod i podrži tranziciju ka sirijskoj vladi koja poštuje vladavinu zakona, ljudska prava i miroljubivu koegzistenciju sa susedima.”
Da li će Rusija spasti Asada?
Predsednik Asad je mnogo bezbedniji sada zbog vojnih pobeda oko kojih su mu pomogli saveznici, a posebno Rusija. Ali sada je postalo očigledno da daleki krajnji cilj rata ne vodi do mira.
Predsednik Vladimir Putin koristi rat u Siriji da ponovo uspostavi rusko prisustvo na Bliskom istoku. Ali ruska pobeda mogla bi da bude jednako gorka kao i Asadova, prema rečima Roberta Forda, koji je bio poslednji američki ambasador u Siriji.
– Rusi su upućeni na sirijskog saveznika koji je ekonomski veoma slab a oni nemaju sredstva kojima bi mogli da reše te ekonomske slabosti svojih saveznika. Na neki način, imaju velikog mrtvog albatrosa koji im visi oko vrata. Uprkos tome, Bašar al Asad ne ide nikuda – smatra Ford.
– Mislim da se zapadne zemlje nadaju da će sankcije biti toliko surove da će on biti primoran da siđe sa vlasti. Ali to mi se čini više kao nadanje nego kao ozbiljna analiza, pošto ionako nije jasno šta bi došlo posle Asada – dodaje on.
Kako stvari trenutno stoje, Sirija nema šanse za političko rešenje, što znači da nema šanse za mir. A sirijska ekonomija ubrzano pada sve niže dok njen narod gladuje, zaključuje BBC.
Да су гладни не би имали задњице на врх леђа.