Porošenko, premijer Arsenij Jacenjuk i nekoliko članova vlade položilo je vence pred spomenik milionima seljaka kojima je gladovanje nametnuo Staljinov režim zavođenjem prinudne kolektivizacije poljoprivrede tokom 1930-ih godina.
"U to vreme se protiv Ukrajine vodio takođe neobjavljeni, ali ipak vrlo realan rat", rekao je Porošenko, poredeći to doba sa sadašnjim smrtonosnim sukobom proruskih pobunjenika i ukrajinske vojske koji hara istokom njegove zemlje više od sedam meseci.
Kijev i Zapad tvrde da Rusija podržava separatiste u istočnim krajevima, isporučujući im i oružje i borce, šaljući čak i vojne jedinice, što sve Moskva poriče.
Velika glad u Ukrajini 1932-1933, ili "Holodomor" na ukrajinskom, prouzrokovala je smrt miliona ljudi i ostavila duboko traumatično sećanje u toj zemlji.
Većina istoričara slaže se danas o odgovornosti sovjetskih vlasti i njihovog vođe, Josifa Visarionoviča Džugašvilija – Staljina za glad, ali ostaje pitanje da li je gladovanje prouzrokovano namerno.
"Izgleda da duhovni potomci Staljina – Kaganovič i Postičev (koji važe za ‘arhitekte’ ‘Holodomora’) nisu nestali u magli istorije. Oni vode krvavi pir na našoj teritoriji istočne Ukrajine koja je pod kontrolom proruskih pobunjenika", rekao je Porošenko.
"Oni tamo ponavljaju zločine iz doba Holodomora", dodao je predsednik.
Prema podacima UN, sukob proruskih pobunjenika i ukrajinske vojske odneo je više od 4.300 života, a 930.000 ljudi je raseljeno od sredine aprila kada je počeo rat.
