Vakcinacija protiv kovida i limit na broj povratnika u Australiju ponovo su izazvali velike polemike u Australiji.
Posle naglog širenja virusa korona u NSW, preciznije u Sidneju, a zatim i sporadični slučajevi u Kvinslendu, Severnoj teritoriji, Zapadnoj Australiji i Južnoj Australiji, mnoge državne vlade su uvele striktne mere zatvaranja, uglavnom za najveće gradove u nekoliko jurisdikcija, a to su – Sidnej, Vulongong, Brizbejn, Gold Koust, Pert, Darvin i Alis Springs – kao i za nekoliko drugih lokalnih oblasti.
Odmah su se rasplamsale i debate među političarima o tome ko snosi odgovornost za ovakvu situaciju. Naročito oštra bila je premijerka Kvinslenda Anastasija Palaščuk, koja je kao i u više navrata do sada, osula paljbu po Saveznoj vladi.
– Broj dolazaka iz inostranstva mora biti smanjen, jer upravo oni koji dolaze iz drugih zemalja donose virus u Australiju. To ne znači da sam protiv povratka ugroženih Australijanaca iz inostranstva, naprotiv. Treba im omogućiti da se vrate i Savezna vlada treba da vodi računa o njihovom zbrinjavanju, pošto postoji karantinski centar Hauard Springs kod Darvina – rekla je Palaščuk.
Ona je zatim uperila prstom u one građane koji dobijaju dozvolu Savezne vlade da putuju u inostranstvo, a nisu vakcinisan. Takođe, onda je primetila da značajan broj stranih državljana dolazi u Australiju u poslednje vreme.
– Nije mi jasno zbog čega se odobrava odlazak u inostranstvo tolikom broju ljudi, što zbog poslovnih, što zbog ko zna kojih drugih razloga. I zbog čega oni nisu vakcinisani? Takođe, ne razumem zašto i strani državljani koji dolaze nisu vakcinisani. Zbog toga što se dešava sada su delovi Kvinslenda u “lokdaunu” – poručila je premijerka “sunčane države”.
Međutim, odgovor iz Savezne vlade je stigao ekspresno. Ovaj put žešći nego ikad pre. Ministarka unutrašnjih poslova Karen Endrjuz imala je šta da poruči Palaščukovoj.
– Razlozi zbog kojih su delovi Kvinslenda u “lokdaunu” leže u neuspesima Anastasije Palaščuk i njene vlade u odgovoru na kovid. Premijerka i njeni saradnici nisu vodili računa da li suz svi zdravstveni radnici u visokorizičnim odeljenjima vakcinisani i tako se medicinska sestra zarazila i raširila virus. Takođe, rudar koji je došao u Brizbejn iz Bendiga je bio procenjen kao “nizak rizik”, ali je u karantinu bio smešten u sobu između dve poodice iz inostranstva koje su imale kovid. Zarazio se i raširio virus u rudniku u Severnoj gteritoriji – rekla je Endrjuz.
Ona je posebno naglasila da Palaščuk i njen zamenik Stiven Majls svojim izjavama i teatralnim nastupima u javnosti pokušavaju da naprave dimnu zavesu i zamaskiraju propuste i neefikasnost karaninskog programa Vlade Kvinslenda.
Šta je naljutilo Anastasiju?
Kabinet premijerke Kvinslenda Anastasije Palaščuk zatražio je od nadležnih za program vakcinacije u Saveznoj vladi da im dostave hitnu isporuku od 150.000 doza Fajzerovih vakcina.
Odeljenje na čelu sa general-pukovnikom Fruenom je odbilo takav zahtev, jer se radi o polovini nedeljnog snabdevanja ove deficitarne vakcine za celu Australiju, a takođe ne žele da favorizuju bilo koga ispred ostalih država i teritorija, pa tako ni Kvinslend. Sve ovo je razljutilo Palaščukovu, koja je izjavila da Kvinslend ima zalihe Fajzera samo do 5. jula.
Konfuzija oko AstraZeneke
Izjava saveznog premijera Skota Morisona da svi građani Australije mlađi od 60, pa čak i oni ispod 40 godina mogu da se prijave za AstraZeneka vakcinu, takođe je izazvala lavinu političkog prepucavanja.
Premijerka Kvinslenda Anastasija Palaščuk kaže da ne želi da dozvoli da Astra Zeneku primaju mlađi od 40 jer to nije odluka Nacionalnog kabineta, a slično su reagovali i premijer Zapadne Australije Mark Mekgauan i zdravstveni zvaničnici Viktorije.
Premijerove reči objasnio je ministar zdravlja Greg Hant, koji je rekao da se državni stav da se AstraZeneka preporučuje starijima od 60, a Fajzer mlađima nije promenila, već je samo lekarima dato odobrenje da posle konsultacija i uz potpisani pristanak pacijenata mogu da im daju cepivo.
