Danas, 28. jula 2014, navršava se sto godina od izbijanja Prvog svetskog rata i klanice kakvu svet do tada nije video. Samo mesec dana posle vidovdanskog atentata u Sarajevu, srpskoj vladi je iz Beča stigao telegram kojim Austrougarska objavljuje rat. Iste večeri prve granate su pale na Beograd.
Austrougarska objava stigla je na način na koji nikada ranije jedna zemlja nije objavila rat drugoj – poštom. Nikola Pašić, predsednik srpske vlade i ministar inostranih poslova, primio je u niškom hotelu Evropa, dok je ručao, a njegov komentar bio je kratak:
"Austrougarska nam je objavila rat. Naša stvar je pravedna, Bog će nam pomoći".
Uz podršku Nemačke koja je želela da sarajevski atentat iskoristi kao povod za početak rata, Austrougarska vlada je još na sednici 7. jula donela odluku da Srbiji uputi depešu sa teško prihvatljivim zahtevima. Već 14. jula, na sastanku u Bad Išliju doneta je odluka da depeša bude u formi ultimatuma. Ove aktivnosti pratila je žestoka politička i medijska propaganda koja je imala za cilj da Srbiju i njenu vladu optuži za glavnog krivca i podstrekača Sarajevskog atentata.
Srbija za rat nije bila spremna vojno, ni politički. Međutim, nije bilo izlaza s obzirom da je ultimatum upravo i sročen tako da ne može da bude prihvaćen.
Austrougarska je od Srbije u deset tačaka, pored ostalog, tražila da uguši svaku novinu i publikaciju i raspusti svako udruženje na koje se makar sumnja da agituje protiv "crno-žute monarhije". Pa čak i da iz istih razloga, iz državne službe ukloni mnoštvo oficira i službenika, da uhapsi majora Vojislava Tankosića i činovnika Milana Ciganovića, za koje se verovalo da su direktno upleteni u atentat, raspusti i zameni granične službe, kao i da o svim svojim aktivnostima redovno obaveštava Austrougarsku.
Posebno su oštre bile tačke pet i šest u kojima se tražilo da u istragama protiv osoba osumnjičenih za atentat učestvuju sudski i policijski organi Austrougarske.
Srbija je, želeći da spreči izbijanje rata, prihvatila sve zahteve osim onih iz tačke šest, da istragu o atentatu u Srbiji vode austrougarski policajci, ali je i kod te tačke pokazala spremnost na dogovor, odnosno iznalaženje rešenja koje bi bilo u skladu sa međunarodnim pravom. Odgovor je sastavljen tek u 17.30, pola sata pre isteka ultimatuma i odnesen u zgradu austrougarskog poslanstva.
Međutim, bilo je uzaludno. Odluka je unapred doneta i ratni bubnjevi su odjekivali. Sve je bilo spremno za krvavi rasplet.
