Ako je istina da satiričar ne vidi sve crno, već sve što treba ocrniti, onda u svakom društvu ima tema na pretek. Ako se satirični nedeljnik fokusira na šok i provokaciju u društvu spektakla, onda na prodaju nisu humor i ironija, nego skandal! Što više skandala, to više profita. Ako "Šarli ebdo" objavi karikaturu francuske ministarke tamne puti kao majmuna, onda to nije satira na loše društvene pojave, nego slika mržnje.
Na ivici mržnje
Agencija Asošijeted pres odlučila je da ne objavi crteže uz obrazloženje da nastoji da ne bude posrednik u prenošenju "slika ili dela usmerenih na podsmevanje ili provokaciju ljudi na osnovu vere, rase ili seksualne orijentacije. Iako objavljujemo mnoge fotografije koje su politički ili socijalno provokativne, postoje područja koja su na ivici govora i dela mržnje gde osećamo da treba biti oprezan", navela je američka agencija.
Na unutrašnjim stranicama magazina "Šarli ebdo" objavljena je 2012. i karikatura golog proroka Muhameda, kao parodija na scenu iz filma "Prezir" Žan-Lika Godara sa Brižit Bardo. U februaru 2006. list je preuzeo 12 karikatura koje je objavio danski "Jilands posten" i koje su tada izazvale velike proteste muslimana širom sveta. U novembru 2011. "Šarli Ebdo" je objavio specijalni broj pod nazivom "Šerijat ebdo", opet s prorokovim karikaturama, zbog čega su zapaljene prostorije nedeljnika.
Posle masakra u redakciji nedeljnika novi broj "Šarli ebdo"doneo je nove karikature proroka "u ime slobode" i štampan je u nekoliko miliona primeraka! Satirični magazin iskoristio je smrt kao najbolju reklamu da poveća profit.
U evropskoj Konvenciji o ljudskim pravima član 10 se odnosi na slobodu izražavanja. On kaže da "svako ima pravo na slobodu izražavanja, ovo pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija". U tački dva se dodaje: "Pošto korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom… radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih…"
Ako se ima u vidu da iza slobode stoji odgovornost, postavlja se pitanje da li čak i satirični magazin ima pravo da se podsmeva moralnom ugledu druge religije. Ako se narušava ugled proroka Muhameda, ne samo time što se prikazuje njegov lik nego se crta njegova gola zadnjica, onda bi svaki pametan vernik mogao da udari tamo gde je posthrišćansko zapadno društvo najosetljivije – da traži milionsku odštetu.
Rat kultura na Starom kontinentu:
1. Rat kultura na Starom kontinentu (1): Kako su teroristi uhapsili Alaha
"Šarli ebdo" je imao niz blasfemičnih karikatura vezanih za Isusa Hrista, a najšokantija je ona koja prikazuje seksualni odnos sa Svetim Petrom i Svetim duhom. I niko nije stradao, pozivaju se mnogi na toleranciju Zapada. Međutim, dok je hrišćanstvo na liberalnom Zapadu svedeno na nivo sekcije folklora, u srednjovekovnim društvima Pakistana ili Avganistana religija je suština života, pa bi multikulti Zapad, ako se već zalaže za multikulturalnost, mogao da shvati da svaka kultura ima svoj pogled na svet, a neka je spremna da ga brani i kalšanjikovima. A svetu je bilo sasvim dobro i bez kalašnjikova, i bez tih karikatura.
Hara kiri
Medijski projekat iz koga je stasao "Šarli ebdo" je započeo 1960. godine sa časopisom "Hara kiri", kojeg je jedan od ranih čitalaca u pismu uredništvu nazvao "glupavim i zločestim", što je kasnije usvojeno kao slogan magazina i kolokvijalni izraz u Francuskoj. "Hara kiri" je zabranjen već 1970. kad je sa satirom propratio katastrofu u noćnom klubu Cink gde je poginulo 146 ljudi. Kako bi zaobišao zabranu, tim se odlučio na promenu imena i nedeljno izdanje u kome se fokusirao na tekuće događaje čime su udareni temelji "Šarli ebdoa", koji se uz tiraž od 45.000 primeraka održao do danas.
