Austrougarska je 28. jula 1914. godine, mesec dana posle atentata u Sarajevu u kojem je ubijen prestolonaslednik Franc Ferdinand, objavila rat Srbiji, otpočevši tako Prvi svetski rat, u kojem će Crno-žuta monarhija i nestati, dok je srpska vojska oslobodila sve južnoslovenske zemlje.
Dva telegrama objave rata
Ministar spoljnih poslova Austrougarske grof Bertold uputio je Vladi Kraljevine Srbije, 28. jula 1914. godine, otvoreni telegram u kojem se navodi: “Austrougarska smatra da se od sada nalazi u stanju rata sa Srbijom”.
“Budući da Vlada Kraljevine Srbije nije na zadovoljavajući način odgovorila na notu od 10/23. jula 1914. godine koju je uručio austrougarski poslanik u Beogradu, carska i kraljevska Vlada je prinuđena da se sama pobrine za očuvanje svojih prava i interesa i da, u tom cilju, pribegne oružanoj sili.
Prema tome, Austrougarska smatra da se od sada nalazi u stanju rata sa Srbijom”.
U originalnom nacrtu objave rata Srbiji, napisanoj dan pre – 27. jula, koja je identična tekstu telegrama koji se čuva u Državnom arhivu Austrije, nalazila se i (polu)rečenica koja je precrtana plavom olovkom i nije poslata u Beograd.
Rečenica glasi: “a naročito s obzirom na to da su srpske trupe već napale jedan odred Carske i kraljevske vojske u blizini Kovina”.
Ova rečenica je dokaz da je Austrija planirala da izazove rat po svaku cenu.
Pašić primio telegram u hotelu tokom ručka
Tadašnji predsednik Vlade Srbije Nikola Pašić reagovao je na objavu ratu rekavši:
“Bog će pomoći pravednicima”.
“To smo i očekivali. Naša je stvar pravedna”, bile su reči srpskog premijera Nikole Pašića kada je za ručkom 28. jula 1914. godine u niškoj kafani “Evropa” primio telegram objave rata Austrougarske Srbiji.
Nota koja je upućena iz Beča 23. jula i koja je sadržavala određene zahteve Srbiji zbog sarajevskog atentata bila je, u stvari, ultimatum i Srbija nije mogla da prihvati tačke koje su zadirale u njenu suverenost.
Rok za odgovor bio je 48 časova, a predao ga je lično Pašić 15 minuta pre isteka roka, u 17.45 časova tog 25. jula. Kad se vratio u Ministarstvo, već ga je čekao odgovor barona Gizla, austrougarskog poslanika, da nije zadovoljan i da napušta Beograd.
Telegram kojim je objavljen rat Srbiji označio je i početak Prvog svetskog rata. Srbija je u tom odbrambenom ratu izgubila 1.100.000 stanovnika, ali je na kraju bila na pobedničkoj strani.
Splićani poručivali srpskim vojnicima: Dobrodošli sokolovi naši!
Srbiji su saveznici 1918. godine nudili dve opcije – da kao pobednik uzme srpske teritorije u BiH i Hrvatskoj ili napravi zajednicu Južnih Slovena. Na molbe tadašnjih predstavnika Hrvata i Slovenaca, Srbija se odlučila za drugu opciju i stvorila Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, koja je prerasla u Kraljevinu Jugoslaviju.
Euforija i sreća u dalmatinskim gradovima i Zagrebu, koji su bili deo Italije odnosno Austrougarske, bila je velika, a srpski vojnici su dočekani sa laskavim rečima dobrodošlice uz mnogo stanovnika na centralnim trgovima.
Splićani su doslovno molili srpske vojnike da uđu u grad i spreče da Italija ponovo preuzme Split, odnosno Spalato (italijanski naziv).
“Dobro nam došli nepobedivi sokolovi naši! Dobro nam došli oslobodioci naši, ponosni naš cvete, najlepši i najmiliji. Blagosloven bio čas kada vas videsmo. Blagoslovena vam svaka stopa bila.
Blagosloveni opusteli domovi vaši, koji se u crno zaviše da nama uzmogne sinuti ovo zlatno sunce slobode, što nas sada obasjava. Koliko smo čeznuli za ovim časom! Zajedno sa vama kličemo onome koji vas je pripremio za pobede, vrhovnome vođi vašemu, unuku velikog vožda Karađorđa, kralju vašem i našem.
Da živi kralj Petar! Da živi srpska vojska!”
Ove reči izgovorio je splitski gradonačelnik Josip Smodlaka dočekavši na rivi Drugi bataljon 13. pešadijskog puka Timočke divizije 20. novembra 1918. godine.
Oko 20.000 Splićana i navijača “Hajduka” (koji je osnovan sedam godina ranije), dočekalo je srpsku vojsku povicima: “Živjela srpska vojska! Živjela Jugoslavija!”.
Slični dočeci upriličeni su u Rijeci, Dubrovniku i Šibeniku.
U Zagrebu doček i incidenti
Zabeležen je i trijumfalni ulazak pobedničke srpske vojske u Zagreb 5. decembra 1918. godine, mada je bilo i incidenata koje su izazvale domobranske pukovnije na Trgu bana Jelačića, napadajući verbalno srpsku dinastiju, ali i pokušavajući da napadnu i srpske vojnike.
U sukobima je ubijeno 13, a ranjeno 17 učesnika incidenta, ali je zabeleženo da je i u Zagrebu bilo mnogo oduševljenih zagovornika Jugoslavije.
Што више Срба изгине то је више славе за Србију и војнике. Нико да се сети и после таквог рата, пошаље политичаре на вешала, што би можда спасло животе многих војника у следећем рату.
“u niškoj kafani „Evropa“ “Živjela Jugoslavija!“ “oduševljenih zagovornika Jugoslavije” “Da živi kralj” “nepobedivi sokolovi naši!”
Биће нових соколова и нових, пуних, гробља, док пијани Срби певају носталгичне песме по кафанама.