Povodom jednog veka od objave rata Vlada Srbije održala je juče sednicu u Nišu, gradu u kojem je pre samog čina objave bila izmeštena vlada, administracija, diplomate, ali i značajan deo srpske vojske.
Dok je sedeo u jednoj niškoj kafani i ručao pola sata posle podneva predsedniku Vlade kraljevine Srbije Nikoli Pašiću uručena je pošta. U tom običnom telegramu austrougarskog ministra spoljnih poslova stajala je objava rata Srbiji. Bilo je to 28. jula 1914. godine, a hroničari tog vremena kažu da je nakon što ga je pročitao Pašić samo konstatovao: "To smo i očekivali", i nastavio da ruča.
|
Diplomatija ispred oružja a |
Samo desetak sati kasnije vojnici dvojne monarhije započeli su napad na Beograd koji je uspešno odbijen u noći 28-29. jula. Srušen je i stari železnički most koji je povezivao tadašnju teritoriju Austrougarske sa Beogradom.
Hrabrim otporom srpskih rodoljuba izjalovila se strategija vojnog vrha dvojne monarhije o brzom i uspešnom ratnom pohodu protiv malog ali neposlušnog protivnika.
Srpska vlada je znala da je rat neminovan nakon što je Beč 23. jula ispostavio Srbiji ponižavajuću notu. Beograd je prihvatio sve stavke iz ovog ultimatuma osim one iz tačke 6. u kojoj je Austrougarska zahtevala da njeni islednici na srpskoj teritoriji istražuju navodnu vezu sa počiniocima sarajevskog atentata u kojem je mesec dana ranije ubijen prestolonaslednik Austrougarske monarhije Franc Ferdinand.
Napad na Srbiju ispostaviće se biće početak Prvog svetskog rata. Veliki rat, što je njegov prvobitni naziv, odneo je 15 miliona ljudskih života, a samo u Srbiji 1,1 milion. Iako popis žrtava nikada nije precizno sastavljen, računa se da je četvrtina stanovništva stradala, te da je Srbija ostala bez svakog drugog punoletnog muškarca.
