Amir Reko je prihvatio da stane na čelo pokreta Most 21, da uprti to preteško, pa i rizično breme na pleća. Ne krije da je bilo mnogo onih koji su ga odvraćali i upozoravali na izazove i opasnosti koje to nosi, čak i u porodici je bilo otpora, ali je prevagnula njegova želja da učini što može i koliko može, da digne glas protiv ludila koje je zavladalo među ljudima, protiv mržnje i deoba.
Neraskidive niti
– E, kad sam se već prihvatio toga, počeo sam da razmišljam o konceptu tog pokreta. Važno je, uvideo sam, i kakvo ćemo mu ime dati, kako će se zvati. Počnem da prebiram šta to spaja ljude, šta to veže dobro u ljudima, koja je to trajna i neraskidiva nit među njima, kakvi su to postojani mostovi među njima otkad je sveta i veka, otkad je dobra i ljubavi među ljudima. Tako sam došao na ideju da pokretu damo ime Most, ali da ne bi ličio na neke slične organizacije i udruženja pod tim imenom, lupim ja broj 21, mada u prvi mah ni sam nisam znao da li taj broj ima neko simbolično značenje, a posle sam prihvatio da bi to moglo označavati 21. vek, i tako ostade Most 21.
Njegov koncept je sledeći: ja idem svesno da se žrtvujem, idem u poslednju bitku moga života – biće to nešto kao dve brigade, da se izrazim mojim vojničkim rečnikom. Jedna u Republici Srpskoj – tražim i naći ću jednog pravog Srbina da je vodi – a druga u Federaciji, koju ću voditi ja. Nas dvojica ćemo biti kao dva kuma, kao dva brata. Nećemo, naravno, dirati sadašnji ustroj u državi jer je to nemoguće dirati, već ćemo ići na to da prvo povratimo međusobno poverenje. Kad to postignemo, kad povratimo poverenje među ljudima i narodima, onda gradimo sve ostalo. To će, dakle, biti temelj i polazište. Ne može niko na silu da menja zakone, ništa silom ne može da se postigne, ako nema poverenja i sloge.
Dalje, ja, priča Reko, zamišljam i planiram da te dve brigade idu na više frontova.
– Prvo i najvažnije je da probudimo dobro u ljudima. Možeš ti da voliš svoju veru, svoju naciju, ali ne smeš da mrziš drugoga, druge iz druge nacije. Nećemo to zvati ni komunističko bratstvo i jedinstvo, ni projugoslovenstvo, jer je i u svemu tome bilo pomalo sile i zakona – stalo nam je da to osećanje ljubavi i poštovanja drugih probudimo u srcima ljudi, da to bude iskreno i bez prisile. Naravno, pritom računamo i na sve te jugonostalgičare, kakav sam i sam, ali većinu moraju da čine dobri ljudi, oni koji drže do ljudskosti, kojima je ljudskost u srcu i iznad svega.
Ideje iz srca
Za početak, krenuo sam iz Mostara, od Hrvata – tamo već imamo više dobrih ljudi koji su nas svesrdno podržali i srcem prihvatili ovu ideju. Onda smo otišli u Trebinje. I tamo smo organizovali Most. Došao sam onda i u Foču sa istom namerom. Da okupim ljude, da emitujem prvo taj dokumentarni film o meni, odnosno o onome što se 1992. dogodilo u Gudelju i na Bučju – da se tako na neki način predstavim i legitimišem i ovde, a onda da razgovaramo i o Mostu i uključivanju i ljudi sa ovog prostora u tu priču.
Počeše ulaziti u salu moji prijatelji, moje bivše komšije, Srbi odavde, Fočaci – dođe ih mnogo više nego što sam očekivao.
Pozdravljamo se i ljubimo kao najrođeniji, kao da niko od nas nije doživeo to što je doživeo – bilo oko 100 ljudi.
Dođe i jerej, docent dr Darko Đoga, dekan Bogoslovskog fakulteta “Sveti Vasilije Ostroški” u Foči. Banu u mantiji i meni baš milo.
Održao čovek reč, jer sam ja malo pre toga išao kod njega da ga zamolim da mi pomogne da se dokumentarni film o meni emituje i ovde – posebno mi stalo da se ta priča, te poruke čuju i vide u Foči. On već znao o čemu je reč, video film, i bez dvoumice prihvati: Hoću, Amire, jer ovo je jedna iskrena ljudska priča…
Zadržati mlade
U pokret Most 21 će, znao je Reko odmah po osnivanju, biti dobrodošli svi koji nisu zadojeni mržnjom i koji hoće da se žrtvuju za mlade.
– Ne mogu da se pomirim s tim što i Bosna i Hercegovina postaje zemlja staraca, što toliko mladih ljudi odlazi i beži odavde, što o njima niko ne vodi računa – što im ne daje šansu i ne motiviše ih. Naša ciljna grupa su zato pre svih mladi, odnosno ljudi koji su iznevereni i koje uporno varaju – evo već decenijama.
Kazna za političare
– U Most 21 stoga nisu bili dobrodošli oni koji su se minulih godina bavili politikom – naglašavao je Reko u razgovoru sa autorom ovog feljtona.
– Oni su se tako kompromitovali, prvenstveno u očima mladih, jer takvo ponašanje prema mladima je zločin sa dalekosežnim, nesagledivim posledicama.
