To što je spasao selo Bučje od pogroma u ratnom kovitlacu, odnosno 44 Srba od sigurne smrti, što je sve to učinio samo tri dana pošto je saznao strašnu istinu da su Srbi ubili i u zamandaljenom podrumu kuće spalili njegovu majku, dedu i petoro bliskih rođaka, jeste primer istinskog viteštva i čojstva, ali je Amir Reko i svojim delovanjem u miru potvrdio da je čovek dostojan svakog poštovanja svih dobromislećih i dobroželećih ljudi.
Uspeh u poslu
– Za 17 godina boravka i rada u Danskoj, ja sam uspeo da napravim dobar biznis, da se dobro uklopim i steknem poverenje ljudi sa kojima sam radio, da dobijem i javna priznanja i nagrade za posao koji sam obavljao. A radio sam u fabrici Grundfos, najvećoj industrijskoj firmi u Danskoj i najvećem svetskom proizvođaču pumpi – ima preko 50 fabrika širom sveta. Od Grundfosa sam ja, odnosno moja firma, inače, 2006. godine dobio nagradu za najboljeg dobavljača u konkurenciji 2.200 firmi iz celog sveta.
Još dok sam bio u Danskoj, naime, ja sam ovde u Sarajevu, u Famosu, kupio jedan pogon, zaposlio desetak radnika i organizovao proizvodnju dihtunga za pumpe od gume i klingerita… Tako sam pripremao teren da se i ja definitivno vratim u otadžbinu. Kad se to desilo, proizvodni program sam proširio i na proizvodnju nekih finih, dizajniranih stvari i predmeta od drveta, raznih čankova, ukrasnih činija, poslužavnika i slično. Time sam ispunio neku svoju davnašnju želju, nastavio neku porodičnu tradiciju. I moj otac i moj deda su se bavili drvetom, pa se, eto, to prenelo i na mene.
Gore u Danskoj sam naučio šta valja, a ovde, kada sam se vratio, dobro sam uvideo šta ne valja. Jasno sam razabrao goleme, nepomirljive razlike i u onom poslovnom smislu, ali i u životu uopšte – u smislu naših strašnih opterećenja prošlošću, mirenje sa životom u etno-nacionalnim jarmovima. Ovo je primer kako ti nosioci etno-nacionaliteta mogu dobro da funkcionišu kad se dogovore i organizuju – kako dobro mogu pljačkati narod, plašeći ga pričama o verskim razlikama i opasnostima od drugoveraca, šireći mržnju na verskoj osnovi.
Čovek u centru
Sve to sam dobro uočio i razumeo – i svakovrsne zloupotrebe i malverzacije, i lopovluke i pljačke, kako neko može dobro i lagodno da živi na muci naroda, držeći ga stalno u zabludi i strahu i stalno ga podstičući na mržnju prema drugima.
Zato sam, podstaknut i od strane mojih prijatelja, intelektualaca i istomišljenika, onih koji me dobro poznaju, koji dobro znaju moj život, moja shvatanja i nazore, a posebno posle jednog dokumentarnog filma o meni i tom događaju u selu Bučje, koji je televizija snimila i emitovala, prihvatio ideju da krenem i počnem organizovati jedan pokret. Da počnem da okupljam istomišljenike koji neće gledati šta je kome na glavi već šta mu je u glavi, već će ljude meriti pameću, a ne ceniti po tome kako se i da li se mole bogu.
Hoćemo, dakle, da u centar dovedemo čoveka, onoga koji tvrdo veruje da nema loših naroda već samo pojedinaca u tim narodima. Hoćemo da prestanemo da jedni drugima prebrojavamo krvna zrnca, da barjačimo nacionalnim zastavama, kopamo rovove i dižemo plotove, rušimo mostove i sve ono što je ljude odvajkada spajalo i mirilo…
Beznađe u zavičaju
Boraveći u Danskoj naučio sam da živim u jednoj od najuređenijih država na svetu. Kad sam se vratio ovde dočekali su me ovo beznađe i haos u kojem još ne mogu da se snađem, da razumem zašto je sve ovo ovako. To do moje pameti ne može da dođe. Jednostavno je došlo do konflikta u mojoj glavi i ne mogu da se pomirim da to mora tako – iskreno priča Reko.
Bez nacionalnih pariteta
Amir Reko je oduševljeno prihvatio ideju pokreta Most, ali je insistirao da ne bude sam na čelu, da nađu i po jednog Srbina i Hrvata istovetnih gledanja i shvatanja. Prevagnulo je ipak mišljenje njegovih prijatelja i istomišljenika da se, barem za početak, ne opterećuju tim nacionalnim “paritetima”, da za početak taj pokret vodi on kao čovek koji ima autoritet, reputaciju i harizmu, koji se kao čovek nije ogrešio ni u onim najstrašnijim i najkrvavijim ratnim danim – koji nije kao čovek posrnuo čak ni u trenucima kad je saznao kakva je tragedija zadesila njegovu porodicu i najbližu rodbinu.
